Уторак, 08.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ада Циганлија – рај за 250 врста печурака

По евидентираном броју врста, популарно градско излетиште може да парира знатно већим и биолошки разноврснијим локалитетима као што су Копаоник или Тара
(Фото: В. Премовић)

Док шетају и возе бицикле уређеним стазама или уживају на плажи, многи посетиоци најпопуларнијег градског излетишта ни не слуте да се уз њих, на обали Саве, у срцу Београда, налази природно благо јединствено у Србији – једино познато станиште ретке гљиве по имену сребрна звездача. А у њеном друштву расте још око 250 забележених врста гљива, чинећи Аду Циганлију не само местом за рекреацију, већ и правом миколошком ризницом.

Упркос томе што се ово издужено речно полуострво простире на релативно малој површини од свега осам квадратних километара, по евидентираном броју врста гљива може да парира знатно већим и биолошки разноврснијим Копаонику и Тари, наводи се на специјализованом порталу „Клима 101”. Стога не чуди да се у овој природној оази усред београдског бетона, на површини од 70 хектара, сместило заштићено станиште „Гљиве Аде Циганлије”. Оно се налази на источном делу полуострва, у склопу читавог шумског појаса. Обележено је жутим таблама, ограничено насипом са северне, новобеоградске стране и туристичком зоном и парк-шумом са јужне.

– Сезона гљива на Ади Циганлији већ је кренула са неким ситнијим печуркама као што су смрчци. За разлику од смрчака, гљиве које сада излазе већински су отровне, додуше углавном не смртно, али без обзира на то треба да будемо обазриви – преноси „Клима 101” упозорење Сунчице Јовић, председнице Миколошко-гљиварског савеза Србије.

Јовићева додаје да се на старим врбама на Ади поред воде појавило и шумско пиле, које је јестиво, и веома препознатљиво: жуте је боје и расте на дрвећу. Међутим, при брању гљива могућност безбедне конзумације није једини битан фактор, треба знати и да ли је врста заштићена.

Док је шумско пиле – крштено на основу укуса који подсећа на пилетину – распрострањено у нашој земљи, сребрна звездача то није. Штавише, у питању је ретка и строго заштићена врста. Ова печурка је некада била присутна у Делиблатској пешчари и Шумадији, али сада је, према званичним подацима, има само на Ади Циганлији. Расте на пешчаним теренима, претежно у симбиози са багремом. Треба знати да је Ада Циганлија статус заштићеног станишта гљива добила управо захваљујући сребрној звездачи.

„Гљиве Аде Циганлије” су, иначе, треће проглашено заштићено станиште код нас, али у међувремену су још четири подручја добила исти статус, тако да у Србији данас постоји укупно седам заштићених станишта.

Иако ово царство често пролази испод радара, не смемо заборавити да су гљиве тихи хероји наших еко-система: оне обнављају тло, доприносе кружењу материја, у мицелијуму складиште угљеник, разграђују полутанте, пише „Клима 101” и додаје да од 1.300 врста гљива на Црвеној листи Међународне уније за очување природе над њих 411 се надвила претња од нестанка. У опасности је дакле готово свака трећа врста гљива.

Крчење шума, ширење пољопривреде, урбанизација и климатске промене доводе до тога да нека станишта нестану – пре него што смо уопште стигли да их упознамо.

За оне жељне доброг залогаја, али не и ризика, супермаркети и пијаце су права алтернатива. А ту је и популарна манифестација „Гљиварска трпеза”, која се на Ади Циганлији одржава средином јуна...

Гљивар аматер

Новобеограђанин Војкан Воја Премовић за себе каже да је гљивар аматер. Прилично се разуме у печурке, али је обазрив када их „бере” и то чини искључиво у друштву „професионалаца” који знају све о овим шумским плодовима. Зато у своје „походе” никада не иде сам.

– Свако може да постане гљивар, потребни су време, љубав према природи и упорност. Често су потребне године, па и деценије да се научи све о печуркама. Наравно, подразумева се и да сте љубитељ њихове конзумације – каже Премовић.

Готово да нема познатије планине и шуме у којој Воја није сакупљао гљиве. Каже, међутим, да није неопходно преваљивати километре да би се дошло до ових „бисера” природе јер их има свуда око нас. За Аду Циганлију каже да је још недовољно истражено подручје и да пружа неслућене могућности када је реч о проучавању и сакупљању гљива. Једна од његових омиљених је шумско пиле које спрема на више начина, али предност даје поховању.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Нажалост више није ада!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.