Ada Ciganlija – raj za 250 vrsta pečuraka

Dok šetaju i voze bicikle uređenim stazama ili uživaju na plaži, mnogi posetioci najpopularnijeg gradskog izletišta ni ne slute da se uz njih, na obali Save, u srcu Beograda, nalazi prirodno blago jedinstveno u Srbiji – jedino poznato stanište retke gljive po imenu srebrna zvezdača. A u njenom društvu raste još oko 250 zabeleženih vrsta gljiva, čineći Adu Ciganliju ne samo mestom za rekreaciju, već i pravom mikološkom riznicom.

Uprkos tome što se ovo izduženo rečno poluostrvo prostire na relativno maloj površini od svega osam kvadratnih kilometara, po evidentiranom broju vrsta gljiva može da parira znatno većim i biološki raznovrsnijim Kopaoniku i Tari, navodi se na specijalizovanom portalu „Klima 101”. Stoga ne čudi da se u ovoj prirodnoj oazi usred beogradskog betona, na površini od 70 hektara, smestilo zaštićeno stanište „Gljive Ade Ciganlije”. Ono se nalazi na istočnom delu poluostrva, u sklopu čitavog šumskog pojasa. Obeleženo je žutim tablama, ograničeno nasipom sa severne, novobeogradske strane i turističkom zonom i park-šumom sa južne.

– Sezona gljiva na Adi Ciganliji već je krenula sa nekim sitnijim pečurkama kao što su smrčci. Za razliku od smrčaka, gljive koje sada izlaze većinski su otrovne, doduše uglavnom ne smrtno, ali bez obzira na to treba da budemo obazrivi – prenosi „Klima 101” upozorenje Sunčice Jović, predsednice Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

Jovićeva dodaje da se na starim vrbama na Adi pored vode pojavilo i šumsko pile, koje je jestivo, i veoma prepoznatljivo: žute je boje i raste na drveću. Međutim, pri branju gljiva mogućnost bezbedne konzumacije nije jedini bitan faktor, treba znati i da li je vrsta zaštićena.

Dok je šumsko pile – kršteno na osnovu ukusa koji podseća na piletinu – rasprostranjeno u našoj zemlji, srebrna zvezdača to nije. Štaviše, u pitanju je retka i strogo zaštićena vrsta. Ova pečurka je nekada bila prisutna u Deliblatskoj peščari i Šumadiji, ali sada je, prema zvaničnim podacima, ima samo na Adi Ciganliji. Raste na peščanim terenima, pretežno u simbiozi sa bagremom. Treba znati da je Ada Ciganlija status zaštićenog staništa gljiva dobila upravo zahvaljujući srebrnoj zvezdači.

„Gljive Ade Ciganlije” su, inače, treće proglašeno zaštićeno stanište kod nas, ali u međuvremenu su još četiri područja dobila isti status, tako da u Srbiji danas postoji ukupno sedam zaštićenih staništa.

Iako ovo carstvo često prolazi ispod radara, ne smemo zaboraviti da su gljive tihi heroji naših eko-sistema: one obnavljaju tlo, doprinose kruženju materija, u micelijumu skladište ugljenik, razgrađuju polutante, piše „Klima 101” i dodaje da od 1.300 vrsta gljiva na Crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode nad njih 411 se nadvila pretnja od nestanka. U opasnosti je dakle gotovo svaka treća vrsta gljiva.

Krčenje šuma, širenje poljoprivrede, urbanizacija i klimatske promene dovode do toga da neka staništa nestanu – pre nego što smo uopšte stigli da ih upoznamo.

Za one željne dobrog zalogaja, ali ne i rizika, supermarketi i pijace su prava alternativa. A tu je i popularna manifestacija „Gljivarska trpeza”, koja se na Adi Ciganliji održava sredinom juna...

Gljivar amater

Novobeograđanin Vojkan Voja Premović za sebe kaže da je gljivar amater. Prilično se razume u pečurke, ali je obazriv kada ih „bere” i to čini isključivo u društvu „profesionalaca” koji znaju sve o ovim šumskim plodovima. Zato u svoje „pohode” nikada ne ide sam.

– Svako može da postane gljivar, potrebni su vreme, ljubav prema prirodi i upornost. Često su potrebne godine, pa i decenije da se nauči sve o pečurkama. Naravno, podrazumeva se i da ste ljubitelj njihove konzumacije – kaže Premović.

Gotovo da nema poznatije planine i šume u kojoj Voja nije sakupljao gljive. Kaže, međutim, da nije neophodno prevaljivati kilometre da bi se došlo do ovih „bisera” prirode jer ih ima svuda oko nas. Za Adu Ciganliju kaže da je još nedovoljno istraženo područje i da pruža neslućene mogućnosti kada je reč o proučavanju i sakupljanju gljiva. Jedna od njegovih omiljenih je šumsko pile koje sprema na više načina, ali prednost daje pohovanju.