Мирослав Лајчак држи кључеве кризе

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 3. новембра – Политичка бура у Босни и Херцеговини може се стишати, под условом да високи представник међународне заједнице Мирослав Лајчак, који ју је и изазвао наметањем Закона о изменама и допунама Закона о Савету министара, направи, барем мали, корак уназад. Република Српска прихватиће Лајчакову одлуку под условом да се у њу унесе одредба која би онемогућила прегласавање министара како из Републике Српске, тако и Федерације БиХ.

Високи представник је, наиме, мењајући Закон о Савету министара укинуо одредбу која је прописивала да је за доношење обавезујућих одлука, закључака, решења и других аката неопходно да за њу, ако се не може постићи консензус, гласају најмање два министра из сваког од конститутивних народа. Такође, променио је одредбу да Савет министара одлучује "већином гласова од укупног броја својих чланова", консензус, као начин одлучивања, потпуно је избрисао.

Сада је за кворум довољно да од 10 чланова Савета министара на седницу дођу шесторица и да пуноправно одлучују. За обавезујуће одлуке, према закону који је наметнуо Лајчак, потребна је већина гласова, "с тим да наведена већина подразумева глас најмање једног члана из сваког конститутивног народа". Управо у овој одредби је суштински разлог незадовољства у Републици Српској. Јер, према важећим прописима трећина чланова Савета министара, без обзира на њихову националност, бира се из Републике Српске, а две трећине из Федерације БиХ.

И теоретски и практично је могуће да се, рецимо, неки министар из Федерације БиХ изјасни као Србин или да, заиста, буде Србин и да, на тај начин, буде обезбеђена већина за све обавезујуће одлуке Савета министара. У случају оваквог сценарија, министри из Републике Српске не би могли да спрече доношење одлука које би биле штетне по српски народ и његов ентитет у БиХ.

Према речима министра правде Републике Српске Џерарда Селмана од Канцеларије високог представника тражи се само један уступак – да је за доношење одлука потребан један глас представника конститутивног народа из ентитета. Дакле, као српски глас рачунао би се само глас министра из Републике Српске, а као бошњачки и хрватски, само гласови министара из Федерације БиХ.

Да ли ће Канцеларија високог представника и њен први човек Мирослав Лајчак пристати на решење које предлаже Република Српска, знаће се у понедељак, 5. октобра. Тада ће се у Бањалуци састати правни експерти из Републике Српске и Канцеларије високог представника, који ће покушати да усагласе ставове и, ако буде добре воље високог представника, изведу БиХ из најозбиљније политичке кризе у коју је запала од потписивања Дејтонског споразума. Не попусти ли Лајчак, стање у БиХ ће постати још теже.