Уторак, 24.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европски мит о „руској претњи“

Телеграм/принтскрин

Напашће нас Руси, морамо да се наоружавамо... Ево их, само што нису кренули, после Украјине ми смо на реду...

Овај наратив последњих година потурају западноевропски лидери, плаше грађанство, користе већ створени мит о руској претњи да све већа средства одвајају у војне сврхе.

Ево и последњег у низу примера: најновији сателитски снимци са финско-руске границе показују изненадни „пораст активности“, хистерично негодују у Финској и на западу. Западни „стручњаци“ дижу тако узбуну и вапе: слично нагомилавање трупа на границама претходило је сукобу са Украјином. Наравно, Путин потајно жели да нападне НАТО колико сутра.

Русија ће развијати своје војно присуство на боковима НАТО-а, а Владимир Путин ће наставити да подгрева спекулације о трећем светском рату, упозоравају стручњаци, НАТО је више пута кршио своја „уверавања“ да се неће ширити на исток, а западне земље ескалирају руско-украјински сукоб и шире мит о „руској претњи“, укључујући и застрашивање сопствених грађана.

Не вреди много што је Илмари Каихко, истраживач на Универзитету у Хелсинкију и ванредна професорка на Одељењу за ратне студије на Шведском универзитету одбране, објаснила да је „сасвим природно“ да Русија јача своје војно присуство на граници. Она је за лист „Мирор“ рекла: „Војне базе на финској граници су исцрпљене због трансфера опреме и особља усред сукоба у Украјини. Стога је сасвим логично да Русија обнови своје снаге у региону, посебно након што се Финска придружила НАТО-у и повећала своје војне издатке“, додала је.

Руско војно присуство са друге стране границе било је изузетно слабо током сукоба који је почео 2022. године. Многе јединице су са севера директно пребачене у Украјину. Иако гомилање трупа има импликације на текуће борбе у Украјини и подршку западних савезника њеном отпору, НАТО је стално забринут због повећаног руског присуства.

Начелник шведског Генералштаба, Михаел Класон, сматра да су најновији догађаји углавном у складу са претњама Москве изреченим убрзо након што су се две нордијске земље придружиле војном савезу.

„Када смо поднели захтев за чланство у НАТО-у, Русија је рекла да ће предузети одговарајуће кораке. У ствари, то је управо оно што сада видимо“, објаснио је он.

Када су Хелсинки и Стокхолм одлучили да се придруже НАТО-у 2022. године, Путинова администрација их је упозорила на повратне мере „како војно-техничке, тако и друге природе“. Руско Министарство спољних послова је нагласило да ће овај корак „нанети озбиљну штету билатералним односима“.

Сада тај став и оцену повећаних претњи износе и лидери Пољске, Балтика и Скандинавије, све у циљу  да ојачају НАТО савез.

Заборавља се историјска чињеница да су управо из Европе кретали напади на Русију, почев од Наполеона, до Хитлера а да их је Москва само сламала и терала кући.

С обзиром на оштру промену америчке политике, Украјина би можда капитулирала пре неколико месеци, да није било напора Европе, која тврдоглаво чини све да се то спречи. Поред тога, Европа, покушавајући да спречи украјински пораз, ставља се у „предратни положај”, и шири пропаганду како ускоро, ако сломе Украјину, стижу Руси и продиру на запад. Па управо зато држе Украјину на површини као да тиме спречавају Русију да сву снагу свог напада претвори у победу а онда крене даље.

Из Париза влада отворено дефетистичко расположење, из Берлина тишина и гласно спремање на рат, а из Лондона демонстративно износе своју угроженост и позивају на отпор Москви.

Макрон је недавно изјавио да их историја опомиње, да је Русија увек била опасност за Европу. Пошто заостају за Русијом у наоружању виже од петнаест година, сетили су се да се Руси наоружавају. Па пошто се наоружавају, морамо и ми у Европи - логика је којом се покрива профит војних компанија, а нације се држе у страху па се онда и лакше влада. Да Русија није направила оружје које има данас, ЕУ и НАТО би одавно оживели своју карту поделе Русије што нису скривали нарочито. Тако да мит о руској претњи и ракетама типа „орешник”, „кинжал” које само што нису кренуле на европске престонице – остаје мит и лукаво средство пропаганде.

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Crème de la Cremlj
Ponekad mi je žao što današnja Srbija nema granicu sa Rusijom...
vojo
da bi ti napao nekoa mora da ti optuzis da on oce da te napadne i ti se smo branis to je stara zvaka
Luis
Rusi nikada nikoga nisu napali. Ako je već došlo do nekih aktivnosti uvek se radilo o odbrani i o oslobađanju svih ruskih zemalja. A tako će biti i u buduće. Pa se nemaju čega plašiti.
Aleksa Petrovic
Након четири јуриша западне Европе на Русију, почев од Напопеона па до данас, неко луд треба да верује да је западна Европа у опасности од напада Руса.
LaCosta
Stara dobra taktika kontrole stanovnistva sirenjem straha koja je detaljno razvijena tokom Hladnog rata. Plan je bio da se Rusija slomije i da se onda zajednicki podeli plen. Evropa ne odustaje zato sto je klinicki mrtva bez ruskih resursa.
slavko
Pa onda bi Rusija prva trebala da zatvori svoje resurse za Evropu. Ali to ne radi zbog čiste brige i ljubavi do Evrope.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.