Случај „Додик” пред апелацијом у Суду БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Жалба одбране председника Републике Српске Милорада Додика стигла је у Апелационо одељење Суда Босне и Херцеговине, чиме је и формално започет другостепени поступак у предмету који је изазвао дубоку политичку и уставноправну кризу у земљи. Додик је у првостепеном поступку осуђен због непоштовања одлуке Кристијана Шмита, кога институције Републике Српске не признају као високог представника, уз образложење да није именован у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума нити одобрен у Савету безбедности Уједињених нација.

Суд БиХ је раније изрекао пресуду којом се Додику забрањује политичко деловање у трајању од шест година, позивајући се на одредбе Кривичног закона БиХ које је наметнуо управо Шмит – што је у Српској оцењено као правно ништавно. Иако прецизни рокови за трајање жалбеног поступка не постоје, из претходне судске праксе произилази да би пресуда могла постати правоснажна до краја ове или током наредне године.

„Апелационо одељење Суда БиХ запримило је спис у предмету оптуженог Милорада Додика и Милоша Лукића”, саопштено је медијима из Суда БиХ. По законској процедури, након пријема жалби председник Апелационог већа именује судију известиоца, који припрема предмет за седницу већа, на којој се разматрају жалбени наводи и одговори на жалбе. Присутност оптужених и њихових бранилаца није неопходна, под условом да су уредно обавештени. Што значи да Додик формално није обавезан да присуствује предстојећим рочиштима. Што ће се највероватније и десити, јер у међувремену је за њим расписана потерница Суда БиХ, у предмету у ком га терете због накнадно закона донетих у Скупштини РС којима су суспендована овлашћења правосудних и безбедносних органа БиХ на територији РС, међу осталима и Суда БиХ. Један од закона, којим је Српска предвидела успоставу специјалног суда и тужилаштва за заштиту уставног поретка, као и службе која ће их у томе информативно покривати, пао је минуле недеље на Уставном суду Републике Српске, по притужби бошњачких странака. Судије су процениле да је угрожен витални бошњачки интерес јер није дефинисан избор руководилаца тих институција у складу са конститутивношћу три народа.

Из Суда БиХ нису прецизирали када ће бити одржано рочиште, односно, седница другостепеног већа. У конкретном предмету, жалбе су поднели и одбрана и Тужилаштво БиХ. Док је Лукић, директор „Службеног гласника РС”, у првостепеном поступку ослобођен, Тужилаштво је најавило жалбу и на тај део пресуде. Према правилима кривичног поступка, апелационо веће испитује пресуду искључиво у обиму у којем је она побијена жалбом, а исход може бити и повољан и неповољан по било коју страну – укључујући могућност потврђивања, преиначавања или потпуног укидања пресуде, јавили су медији.

Сам Додик је раније изјавио да га исход поступка пред Судом БиХ „не занима”, с обзиром на то да је Народна скупштина РС већ донела законе којима се одбацује надлежност „вануставног” правосуђа БиХ на територији Српске. Ипак, његова одбрана је поднела жалбу „не због тога што очекују правду од Суда БиХ” већ како би се исцрпели сви домаћи правни лекови, што је предуслов за обраћање вишим инстанцама, најпре Уставном суду БиХ и потом међународним, то јест Европском суду за људска права.

Један од спорних момената у правосудној архитектури БиХ јесте чињеница да Суд БиХ, за разлику од већине европских земаља, одлучује и у првом и у другом степену. Политички представници из Републике Српске годинама траже формирање независног апелационог суда са седиштем у Бањалуци, али до тога није дошло због противљења бошњачких странака из Сарајева.

Власти Републике Српске од почетка су оспоравале законитост процеса, тврдећи да је реч о политички мотивисаном прогону, чији је крајњи циљ уклањање легитимно изабраног председника РС са политичке сцене. Правосуђе БиХ, с друге стране, позива се на законске одредбе које је наметнуо високи представник, иако његов легитимитет није потврђен у Савету безбедности УН. Српска страна наводи да чак и са легалним мандатом, високи представник по Дејтонском споразуму нема право да намеће законе.

Потенцијално потврђивање забране Додику отворило би низ институционалних дилема. У политичким круговима у Бањалуци разматрани су различити сценарији – укључујући одржавање нових избора према Изборном закону РС, као и могућност да друга особа преузме кандидатуру за функцију председника, док би Додик, у случају победе његове политичке групације, могао бити именован за премијера. Иако би такав потез од стране Сарајева и појединих западних кругова наишао на осуде и тврдње да је таква влада нелегитимна, тешко би био правно оспорив у ентитетском оквиру, јер у пракси не би имали могућност да спрече њено изгласавање и даљи рад.

Паралелно, институције Српске у више наврата указивале су да не признају ни легитимитет Шмита, ни ваљаност кривичних одредби које је октроисао, тврдећи да његова функција није компатибилна са наметањем закона. Овакав став подстакао је и доношење сета закона у Народној скупштини РС, којима је ојачана институционална самосталност ентитета – што је пак отворило простор за додатне судске процесе и захтеве за хапшење функционера РС. „Могуће решење било би да се именује нови високи представник, у вези с којим ће се постићи сагласност прописана по Дејтонском споразуму, чији би први задатак био да укине све оно што је Шмит нелегално наметнуо”, оценио је политиколог Војислав Савић. Док неки процењују да би такав сценарио могао бити први корак ка потпуном гашењу супервизије, други мисле да би покушај да се реши криза могао озбиљније почети тек именовањем амбасадора САД у Сарајеву с обзиром на то да постоје и мишљења да замршена уставноправна ситуација не може бити решена без неке шире међународне конференције.