Slučaj „Dodik” pred apelacijom u Sudu BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Žalba odbrane predsednika Republike Srpske Milorada Dodika stigla je u Apelaciono odeljenje Suda Bosne i Hercegovine, čime je i formalno započet drugostepeni postupak u predmetu koji je izazvao duboku političku i ustavnopravnu krizu u zemlji. Dodik je u prvostepenom postupku osuđen zbog nepoštovanja odluke Kristijana Šmita, koga institucije Republike Srpske ne priznaju kao visokog predstavnika, uz obrazloženje da nije imenovan u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma niti odobren u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Sud BiH je ranije izrekao presudu kojom se Dodiku zabranjuje političko delovanje u trajanju od šest godina, pozivajući se na odredbe Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo upravo Šmit – što je u Srpskoj ocenjeno kao pravno ništavno. Iako precizni rokovi za trajanje žalbenog postupka ne postoje, iz prethodne sudske prakse proizilazi da bi presuda mogla postati pravosnažna do kraja ove ili tokom naredne godine.

„Apelaciono odeljenje Suda BiH zaprimilo je spis u predmetu optuženog Milorada Dodika i Miloša Lukića”, saopšteno je medijima iz Suda BiH. Po zakonskoj proceduri, nakon prijema žalbi predsednik Apelacionog veća imenuje sudiju izvestioca, koji priprema predmet za sednicu veća, na kojoj se razmatraju žalbeni navodi i odgovori na žalbe. Prisutnost optuženih i njihovih branilaca nije neophodna, pod uslovom da su uredno obavešteni. Što znači da Dodik formalno nije obavezan da prisustvuje predstojećim ročištima. Što će se najverovatnije i desiti, jer u međuvremenu je za njim raspisana poternica Suda BiH, u predmetu u kom ga terete zbog naknadno zakona donetih u Skupštini RS kojima su suspendovana ovlašćenja pravosudnih i bezbednosnih organa BiH na teritoriji RS, među ostalima i Suda BiH. Jedan od zakona, kojim je Srpska predvidela uspostavu specijalnog suda i tužilaštva za zaštitu ustavnog poretka, kao i službe koja će ih u tome informativno pokrivati, pao je minule nedelje na Ustavnom sudu Republike Srpske, po pritužbi bošnjačkih stranaka. Sudije su procenile da je ugrožen vitalni bošnjački interes jer nije definisan izbor rukovodilaca tih institucija u skladu sa konstitutivnošću tri naroda.

Iz Suda BiH nisu precizirali kada će biti održano ročište, odnosno, sednica drugostepenog veća. U konkretnom predmetu, žalbe su podneli i odbrana i Tužilaštvo BiH. Dok je Lukić, direktor „Službenog glasnika RS”, u prvostepenom postupku oslobođen, Tužilaštvo je najavilo žalbu i na taj deo presude. Prema pravilima krivičnog postupka, apelaciono veće ispituje presudu isključivo u obimu u kojem je ona pobijena žalbom, a ishod može biti i povoljan i nepovoljan po bilo koju stranu – uključujući mogućnost potvrđivanja, preinačavanja ili potpunog ukidanja presude, javili su mediji.

Sam Dodik je ranije izjavio da ga ishod postupka pred Sudom BiH „ne zanima”, s obzirom na to da je Narodna skupština RS već donela zakone kojima se odbacuje nadležnost „vanustavnog” pravosuđa BiH na teritoriji Srpske. Ipak, njegova odbrana je podnela žalbu „ne zbog toga što očekuju pravdu od Suda BiH” već kako bi se iscrpeli svi domaći pravni lekovi, što je preduslov za obraćanje višim instancama, najpre Ustavnom sudu BiH i potom međunarodnim, to jest Evropskom sudu za ljudska prava.

Jedan od spornih momenata u pravosudnoj arhitekturi BiH jeste činjenica da Sud BiH, za razliku od većine evropskih zemalja, odlučuje i u prvom i u drugom stepenu. Politički predstavnici iz Republike Srpske godinama traže formiranje nezavisnog apelacionog suda sa sedištem u Banjaluci, ali do toga nije došlo zbog protivljenja bošnjačkih stranaka iz Sarajeva.

Vlasti Republike Srpske od početka su osporavale zakonitost procesa, tvrdeći da je reč o politički motivisanom progonu, čiji je krajnji cilj uklanjanje legitimno izabranog predsednika RS sa političke scene. Pravosuđe BiH, s druge strane, poziva se na zakonske odredbe koje je nametnuo visoki predstavnik, iako njegov legitimitet nije potvrđen u Savetu bezbednosti UN. Srpska strana navodi da čak i sa legalnim mandatom, visoki predstavnik po Dejtonskom sporazumu nema pravo da nameće zakone.

Potencijalno potvrđivanje zabrane Dodiku otvorilo bi niz institucionalnih dilema. U političkim krugovima u Banjaluci razmatrani su različiti scenariji – uključujući održavanje novih izbora prema Izbornom zakonu RS, kao i mogućnost da druga osoba preuzme kandidaturu za funkciju predsednika, dok bi Dodik, u slučaju pobede njegove političke grupacije, mogao biti imenovan za premijera. Iako bi takav potez od strane Sarajeva i pojedinih zapadnih krugova naišao na osude i tvrdnje da je takva vlada nelegitimna, teško bi bio pravno osporiv u entitetskom okviru, jer u praksi ne bi imali mogućnost da spreče njeno izglasavanje i dalji rad.

Paralelno, institucije Srpske u više navrata ukazivale su da ne priznaju ni legitimitet Šmita, ni valjanost krivičnih odredbi koje je oktroisao, tvrdeći da njegova funkcija nije kompatibilna sa nametanjem zakona. Ovakav stav podstakao je i donošenje seta zakona u Narodnoj skupštini RS, kojima je ojačana institucionalna samostalnost entiteta – što je pak otvorilo prostor za dodatne sudske procese i zahteve za hapšenje funkcionera RS. „Moguće rešenje bilo bi da se imenuje novi visoki predstavnik, u vezi s kojim će se postići saglasnost propisana po Dejtonskom sporazumu, čiji bi prvi zadatak bio da ukine sve ono što je Šmit nelegalno nametnuo”, ocenio je politikolog Vojislav Savić. Dok neki procenjuju da bi takav scenario mogao biti prvi korak ka potpunom gašenju supervizije, drugi misle da bi pokušaj da se reši kriza mogao ozbiljnije početi tek imenovanjem ambasadora SAD u Sarajevu s obzirom na to da postoje i mišljenja da zamršena ustavnopravna situacija ne može biti rešena bez neke šire međunarodne konferencije.