​Из Вашингтона упозоравају да се с њима мора преговарати у „доброј намери”

Амерички председник Доналд Трамп у овом тренутку противан је увођењу санкција против Владимира Путина ‒ стоји у саопштењу из Брисела након што је 47. председник САД обавестио руководство ЕУ о садржају двочасовног телефонског разговора шефа Беле куће са шефом Кремља у понедељак. Истовремено, ЕУ се спрема да на тродневном самиту министара финансија Г7 (Канада, САД, Немачка, Велика Британија, Италија, Француска и Јапан), који је јуче почео у Канади, тој групацији предложи увођење још оштријих нафтних ограничења у оквиру свог, иначе 18. пакета санкција против Русије. У међувремену, „САД су сада фокусиране на (царинске ) преговоре са 18 кључних партнера”, објавио је протеклог викенда Скот Бесент, амерички министар финансија, уочи сусрета са колегама из Г7 у Банфу, у канадској провинцији Алберта.

Међутим, „америчко Министарство финансија не предвиђа никакву објаву трговинских споразума током (предстојећег) окупљања министара финансија и гувернера националних банака чланица Г7, нити ће се сагласити са било каквим заједничким коминикеом, ако не буде у складу са интересима САД”, пренео је Ројтерс изјаву неименованог америчког званичника.

Да ли то значи да Вашингтон не сматра квинтет чланица Г7, са изузетком Велике Британије (с којом је ових дана склопљен први трговински споразум од почетка „царинског салва”) „кључним партнерима”? Одговор је за сада неизвестан.

Ипак, ако је тако, шта онда од Американаца да очекују остали учесници скупа у Банфу међу којима је и Сергеј Марченко, министар финансија Украјинe?

Исход овонедељних дебата на западу Канаде увелико би могао да наговести тон најављеног самита лидера Г7 у Кананаскису идућег месеца, на који је канадски премијер Марк Карни позвао и председника Украјине Володимира Зеленског.

Питање како би могао да се заврши самит министара финансија Г7 унапред изазива нелагоду међу западним посматрачима. „Ово је необичан Г7”, оцењује Ананја Кумар, заменица директора у Атлантик каунсилу са седиштем у Вашингтону. „Дебате су до сада углавном вођене о најзначајнијим приоритетима чланица и позваних гостију, као што су санкције против Русије, али овог пута економске последице Трампових тарифа бацају сенку на скуп”, сматра она.

„Трамп нормализацију односа САД‒Русија сада сматра циљем по себи. Све друго подређено је томе”, надовезује се Ендру Вајс, потпредседник Карнегијеве задужбине за међународни мир.

Званично, на дневном реду у Банфу су: глобална економска ситуација, ток рата у Украјини, као и бројни нетарифни марифетлуци. Скот Бесент je поводом ове друге теме прецизан: „Г7 треба да се врати основним темама, усредсреди на трговинске дисбалансе и нетржишне мере како међу чланицама Г7, тако и изван Г7.”

Да ли ће Бесент са члановима америчке делегације подсетити друге у Г7 на трговинске суфиците и царинску неуравнотеженост мера према Америци, остаје да се види.

Било како било, ЕУ је почетком седмице изашла са новим предлогом (на 11 страна) својих трговинских уступака Вашингтону – уочи прижељкиваног почетка царинских преговора са Трамповим изасланицима, а пре истека „привременог тарифног примирја” ороченог у Белој кући на почетак јула.

ЕУ комесар за трговину Марош Шефчовић тим поводом најављује за почетак јуна у Паризу наставак недавних „конструктивних” разговора са америчким министром трговине Хауардом Лутником и Џејмисоном Гриром трговинским представником САД. Преговарачка позиција ЕУ не делује сјајно: наиме Брисел је, позивајући се на „ослабљене изгледе за глобалну трговину и раст трговинских неизвесности”, оштро снизио своју процену привредног раста еврозоне у 2025. на 0,9 одсто (са претходне процене од 1,3 одсто).

Трампов Вашингтон у свему овоме стоји, чини се, прилично непоколебљиво.

„Више од 150 земаља жели да са нама преговара о трговини, али немогуће је да се сретнемо сада са свима”, поручује шеф Беле куће Доналд Трамп. Усредсређени смо на преговоре са 18 кључних партнера, и још двадесетак са стране, поручује Скот Бесент, наговештавајући први пут да Вашингтон разматра и увођење „регионалних царинских стопа”, помињући ту поименце „Централну Америку и неке делове Африке”.

„Ко не буде са Америком преговарао са добрим намерама догодиће му се тарифни статус уведен 2. априла”, упозорио је Бесент, додајући да је неговање „стратешке неизвесности део преговарачких тактика”.

Како ће ово разумети остале чланице Г7, биће јасније крајем седмице.