​Iz Vašingtona upozoravaju da se s njima mora pregovarati u „dobroj nameri”

Američki predsednik Donald Tramp u ovom trenutku protivan je uvođenju sankcija protiv Vladimira Putina ‒ stoji u saopštenju iz Brisela nakon što je 47. predsednik SAD obavestio rukovodstvo EU o sadržaju dvočasovnog telefonskog razgovora šefa Bele kuće sa šefom Kremlja u ponedeljak. Istovremeno, EU se sprema da na trodnevnom samitu ministara finansija G7 (Kanada, SAD, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Francuska i Japan), koji je juče počeo u Kanadi, toj grupaciji predloži uvođenje još oštrijih naftnih ograničenja u okviru svog, inače 18. paketa sankcija protiv Rusije. U međuvremenu, „SAD su sada fokusirane na (carinske ) pregovore sa 18 ključnih partnera”, objavio je proteklog vikenda Skot Besent, američki ministar finansija, uoči susreta sa kolegama iz G7 u Banfu, u kanadskoj provinciji Alberta.

Međutim, „američko Ministarstvo finansija ne predviđa nikakvu objavu trgovinskih sporazuma tokom (predstojećeg) okupljanja ministara finansija i guvernera nacionalnih banaka članica G7, niti će se saglasiti sa bilo kakvim zajedničkim kominikeom, ako ne bude u skladu sa interesima SAD”, preneo je Rojters izjavu neimenovanog američkog zvaničnika.

Da li to znači da Vašington ne smatra kvintet članica G7, sa izuzetkom Velike Britanije (s kojom je ovih dana sklopljen prvi trgovinski sporazum od početka „carinskog salva”) „ključnim partnerima”? Odgovor je za sada neizvestan.

Ipak, ako je tako, šta onda od Amerikanaca da očekuju ostali učesnici skupa u Banfu među kojima je i Sergej Marčenko, ministar finansija Ukrajine?

Ishod ovonedeljnih debata na zapadu Kanade uveliko bi mogao da nagovesti ton najavljenog samita lidera G7 u Kananaskisu idućeg meseca, na koji je kanadski premijer Mark Karni pozvao i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Pitanje kako bi mogao da se završi samit ministara finansija G7 unapred izaziva nelagodu među zapadnim posmatračima. „Ovo je neobičan G7”, ocenjuje Ananja Kumar, zamenica direktora u Atlantik kaunsilu sa sedištem u Vašingtonu. „Debate su do sada uglavnom vođene o najznačajnijim prioritetima članica i pozvanih gostiju, kao što su sankcije protiv Rusije, ali ovog puta ekonomske posledice Trampovih tarifa bacaju senku na skup”, smatra ona.

„Tramp normalizaciju odnosa SAD‒Rusija sada smatra ciljem po sebi. Sve drugo podređeno je tome”, nadovezuje se Endru Vajs, potpredsednik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

Zvanično, na dnevnom redu u Banfu su: globalna ekonomska situacija, tok rata u Ukrajini, kao i brojni netarifni marifetluci. Skot Besent je povodom ove druge teme precizan: „G7 treba da se vrati osnovnim temama, usredsredi na trgovinske disbalanse i netržišne mere kako među članicama G7, tako i izvan G7.”

Da li će Besent sa članovima američke delegacije podsetiti druge u G7 na trgovinske suficite i carinsku neuravnoteženost mera prema Americi, ostaje da se vidi.

Bilo kako bilo, EU je početkom sedmice izašla sa novim predlogom (na 11 strana) svojih trgovinskih ustupaka Vašingtonu – uoči priželjkivanog početka carinskih pregovora sa Trampovim izaslanicima, a pre isteka „privremenog tarifnog primirja” oročenog u Beloj kući na početak jula.

EU komesar za trgovinu Maroš Šefčović tim povodom najavljuje za početak juna u Parizu nastavak nedavnih „konstruktivnih” razgovora sa američkim ministrom trgovine Hauardom Lutnikom i Džejmisonom Grirom trgovinskim predstavnikom SAD. Pregovaračka pozicija EU ne deluje sjajno: naime Brisel je, pozivajući se na „oslabljene izglede za globalnu trgovinu i rast trgovinskih neizvesnosti”, oštro snizio svoju procenu privrednog rasta evrozone u 2025. na 0,9 odsto (sa prethodne procene od 1,3 odsto).

Trampov Vašington u svemu ovome stoji, čini se, prilično nepokolebljivo.

„Više od 150 zemalja želi da sa nama pregovara o trgovini, ali nemoguće je da se sretnemo sada sa svima”, poručuje šef Bele kuće Donald Tramp. Usredsređeni smo na pregovore sa 18 ključnih partnera, i još dvadesetak sa strane, poručuje Skot Besent, nagoveštavajući prvi put da Vašington razmatra i uvođenje „regionalnih carinskih stopa”, pominjući tu poimence „Centralnu Ameriku i neke delove Afrike”.

„Ko ne bude sa Amerikom pregovarao sa dobrim namerama dogodiće mu se tarifni status uveden 2. aprila”, upozorio je Besent, dodajući da je negovanje „strateške neizvesnosti deo pregovaračkih taktika”.

Kako će ovo razumeti ostale članice G7, biće jasnije krajem sedmice.