Просторазумска логика

У неком начелном разговору, не верујем да би представник било које озбиљне странке могао да не подржи потребу да Србија има стабилне институције. И да опорекне потребу да демократске институције у свом пуном капацитету обављају своје уставне надлежности. У начелном разговору је тако, у пракси је понекад мало другачије. Због тога смо прошле недеље имали малу дебату о томе шта у закону пише.

А у Уставном закону за спровођење Устава Републике Србије пише дословце: "Изборе за председника Републике расписаће председник Народне скупштине до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона којима се уређује положај и избори за председника Републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности." Реч односно појавила се изненада као битан чинилац у дискусији о изборима. Моја просторазумска логика говорила је да се то односно односи на ситуацију да се закони донесу много пре 31. децембра, па је законописац ограничио могућност одуговлачења расписивања. Међутим, у недостатку уставног суда, институције која разрешава дилеме, јавили су се правници са својим тумачењима. Слободан Вучетић је рекао да "нема никаквог спора да је крајњи рок 31. децембар", али је оценио да је доношење и ступање на снагу наведених закона предуслов за расписивање избора. Весна Ракић-Водинелић није се сложила: "Ако би се тврдило да не могу да се одрже избори пре него што се донесу нови закони, на основу новог Устава, то би могло, теоријски гледано, да доведе до ситуације да се избори никад не одрже." Професорка Ракић-Водинелић је потом објаснила да се председнички избори могу одржати по важећим законима. "То уопште није спорно и не би требало да буде спорно с правне тачке гледишта", рекла је изневши и претпоставку да спорење може бити само на терену политике.

Било или не било политичког спора, решење је ипак пронађено. Председник Србије био је недвосмислен. Избори морају да се распишу и одрже по слову Устава и Уставног закона. Нема сумње да тачан датум више никоме неће бити проблем. Није страшно имати изборе, они су основна демократска категорија.

Не знам како ви, али ја нешто нисам убеђен да је она ствар са саветом за промоцију Србије и сукобом интереса остала најјаснија. И чини ми се да нешто ту није било фер према учесницима те сторије. Пре свега, Закон о сукобу интереса још је увек новитет у нас и није нешто опште усвојено, са чиме смо се сродили. Пошто је тако, био је основни ред да одговорна особа из владе упозори, оне који су позвани да као волонтери учествују у једном непрофитном пројекту који се тиче наше земље, на права и обавезе, односно евентуалне рестрикције на које они који то прихвате треба да буду спремни. Кад вас позове неко у госте, основни је ред да вам каже где да оставите мантил и где да седнете. И да вам скрене пажњу из које шољице можете да се послужите чајем. Овако је испало да је влада позвала Милку Форцан да део свог времена посвети општој ствари, а онда јој је особа (при власти, такође) прочитала са ТВ екрана текст закона о који се огрешила. Мени то некако не делује као фер-плеј. Или Воја Жанетић који живи од смишљања слогана и маркетиншких цака, сад је одједном сукобио свој интерес са могућношћу да смисли идеју од опште користи. Нешто ту није у реду.

Искуство неких суседа који су имале проблеме сличне нашим показало је да је корисно имати тело које би радило на побољшању представе о земљи. Зато би било добро да се провери какве су правне могућности да савет настави са радом а да не дође у сукоб ни са каквим законом. Сигурно постоје алтернативна решења. Можда га је могуће формирати при Привредној комори или, зашто не, при САНУ.

Саветник председника Србије