Смрт „Дубоког грла”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 19.децембра – Поживео је подуже за човека који је, исповешћу новинарима, променио историју САД, као и општи однос између лојалности властима и обавезе према демократском систему. Живот је, у калифорнијском месту Санта Роса, отказао подршку непослушном Марку Фелту – али тек кад је он, као некадашњи број 2 у хијерархији Федералног истражног бироа (ФБИ) и „неподобник”, поодмакао у 96. години.

Фелт је исказима репортерима „Вашингтон поста” Бобу Вудворду и Карлу Бернстину битно допринео да 1974. Ричард Никсон постане први и једини амерички председник који је био приморан да поднесе оставку. Обавестио их је о детаљима операција унутрашњег шпијунирања, прислушкивања домаћих политичких противника, које је републикански шеф Беле куће примењивао према ривалским демократама, да би широки одјек написа у „Посту” Никсона нагнао на повлачење с положаја носиоца највише извршне функције у САД.

Фелт ће бити запамћен као симбол моћи „инсајдера” у преиспитивању поступака врховне власти, као и домета истраживачког новинарства. Нити би „Постови” репортери успели без њега, нити би он – повређен због изосталог а очекиваног унапређења – успео без њих.

Представљан је као „Дубоко грло”, што је надимак преузет из порнографског филма, све док у пролеће 2005. није открио своју улогу у „афери Вотергејт”. Сада га више нема. Али, оставио је траг. Који, додуше, изгледа дубљи – кад се у обзир узму све доцније а поготову постојеће неприкладности – од спремности за даљу примену његовог метода и подразумевајућих последица…