Увреда, скандал и циркус

У прекјучерашњем тексту „Клеветање политичара више није кажњиво” у „Политици” нигде није написано да су клевета и увреда декриминализоване, већ да ће правно схватање Врховног суда Србије утицати на судску праксу, тако да ће кривични поступци за клевете и увреде полако нестајати из српских судова.

Наравно да „Политика” зна да Врховни суд не може укидати кривична дела, нити је тако писало у нашем тексту.

Клевета и увреда прописане су у Кривичном законику Србије као кривична дела против части и угледа, а новинар има право на слободну оцену да ће те инкриминације остати у некој даљој будућности „само на папиру” због тога што је Врховни суд усвојио правно схватање на основу става Суда у Стразбуру да „чак и оно што вређа, шокира и узнемирава” представља слободу изражавања, ако је она у јавном интересу, а нарочито када је реч о јавним личностима, које „морају испољити већи степен толеранције”.

Председница Врховног суда Вида Петровић-Шкеро рекла је јуче у телефонском разговору са новинаром „Политике” да је наш текст „скандал” који је изазвао „циркус” у Врховном суду и међу политичарима.

– „Политика” није ексклузивно добила правно схватање Врховног суда, јер он је достављен сваком суду у Србији – рекла нам је председница Врховног суда Србије.

Она није желела да објасни како ће сваки суд у Србији убудуће морати да поступа у предметима клевете и увреде на основу правног схватања Врховног суда.

Позвали смо судију кривичара Новицу Пековића, који је „Политици” дао правно схватање Кривичног одељења Врховног суда, на основу чега смо и разговарали са њим о могућим конкретним примерима у будућој судској пракси.

– Правно схватање Врховног суда има снагу обавезног упутства за рад нижих судова. Дакле, то је обавезно упутство за рад. Ако нижи суд у конкретном предмету не прихвати то правно схватање, ми ћемо у Врховном суду ту пресуду укинути. Значи, судови морају поступати на основу усвојеног правног схватања највишег суда – рекао нам је јуче судија Пековић.

Али, Вида Петровић-Шкеро наглашава да судија Новица Пековић нема овлашћења да јавно говори о одлукама Врховног суда и да је требало да контактирамо портпарола. Поставља се питање, зато, да ли новинари уопште смеју да разговарају са судијама или могу да објављују само званичне ставове и саопштења служби за односе са јавношћу.

Само судије које суде у кривичним предметима могу врло конкретно да објасне јавности како ће се једно правно схватање, које је лаицима тешко разумљиво, примењивати у сваком конкретном предмету. Јер, новинар има право да пита судију да ли новине смеју или не смеју да објављују увредљиве и шокантне наслове о приватном животу јавних личности, да ли ће новинар и уредник неког таблоида кривично одговарати ако за високог политичара напишу на насловној страни да је глупан, лопов и преварант, да му је дете лош ђак или наркоман, или ако на омаловажавајући начин коментаришу начин облачења неке јавне личности.

У саопштењу Врховног суда наводи се да су наши примери – непримерени.

„Политика” није заузела став о томе да ли је правно схватање Врховног суда добро или није. Скандал би био да смо написали: „Врховни суд аболира клеветнике” или „Шокирање јавности не смета судијама”, али нисмо то написали. Само смо упознали јавност с најновијом одлуком Врховног суда, која ће бити обавезно упутство за рад свих судова у Србији.

Текст тог правног схватања гласи: „Границе прихватљиве критике су шире када је реч о јавним личностима у односу на приватна лица. За разлику од обичних грађана, који то својство немају, јавне личности су неизбежно и свесно изложене помном испитивању сваке своје речи и дела, како од новинара, тако и од јавности уопште, те стога морају испољити већи степен толеранције.”