Uvreda, skandal i cirkus

U prekjučerašnjem tekstu „Klevetanje političara više nije kažnjivo” u „Politici” nigde nije napisano da su kleveta i uvreda dekriminalizovane, već da će pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije uticati na sudsku praksu, tako da će krivični postupci za klevete i uvrede polako nestajati iz srpskih sudova.

Naravno da „Politika” zna da Vrhovni sud ne može ukidati krivična dela, niti je tako pisalo u našem tekstu.

Kleveta i uvreda propisane su u Krivičnom zakoniku Srbije kao krivična dela protiv časti i ugleda, a novinar ima pravo na slobodnu ocenu da će te inkriminacije ostati u nekoj daljoj budućnosti „samo na papiru” zbog toga što je Vrhovni sud usvojio pravno shvatanje na osnovu stava Suda u Strazburu da „čak i ono što vređa, šokira i uznemirava” predstavlja slobodu izražavanja, ako je ona u javnom interesu, a naročito kada je reč o javnim ličnostima, koje „moraju ispoljiti veći stepen tolerancije”.

Predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero rekla je juče u telefonskom razgovoru sa novinarom „Politike” da je naš tekst „skandal” koji je izazvao „cirkus” u Vrhovnom sudu i među političarima.

– „Politika” nije ekskluzivno dobila pravno shvatanje Vrhovnog suda, jer on je dostavljen svakom sudu u Srbiji – rekla nam je predsednica Vrhovnog suda Srbije.

Ona nije želela da objasni kako će svaki sud u Srbiji ubuduće morati da postupa u predmetima klevete i uvrede na osnovu pravnog shvatanja Vrhovnog suda.

Pozvali smo sudiju krivičara Novicu Pekovića, koji je „Politici” dao pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda, na osnovu čega smo i razgovarali sa njim o mogućim konkretnim primerima u budućoj sudskoj praksi.

– Pravno shvatanje Vrhovnog suda ima snagu obaveznog uputstva za rad nižih sudova. Dakle, to je obavezno uputstvo za rad. Ako niži sud u konkretnom predmetu ne prihvati to pravno shvatanje, mi ćemo u Vrhovnom sudu tu presudu ukinuti. Znači, sudovi moraju postupati na osnovu usvojenog pravnog shvatanja najvišeg suda – rekao nam je juče sudija Peković.

Ali, Vida Petrović-Škero naglašava da sudija Novica Peković nema ovlašćenja da javno govori o odlukama Vrhovnog suda i da je trebalo da kontaktiramo portparola. Postavlja se pitanje, zato, da li novinari uopšte smeju da razgovaraju sa sudijama ili mogu da objavljuju samo zvanične stavove i saopštenja službi za odnose sa javnošću.

Samo sudije koje sude u krivičnim predmetima mogu vrlo konkretno da objasne javnosti kako će se jedno pravno shvatanje, koje je laicima teško razumljivo, primenjivati u svakom konkretnom predmetu. Jer, novinar ima pravo da pita sudiju da li novine smeju ili ne smeju da objavljuju uvredljive i šokantne naslove o privatnom životu javnih ličnosti, da li će novinar i urednik nekog tabloida krivično odgovarati ako za visokog političara napišu na naslovnoj strani da je glupan, lopov i prevarant, da mu je dete loš đak ili narkoman, ili ako na omalovažavajući način komentarišu način oblačenja neke javne ličnosti.

U saopštenju Vrhovnog suda navodi se da su naši primeri – neprimereni.

„Politika” nije zauzela stav o tome da li je pravno shvatanje Vrhovnog suda dobro ili nije. Skandal bi bio da smo napisali: „Vrhovni sud abolira klevetnike” ili „Šokiranje javnosti ne smeta sudijama”, ali nismo to napisali. Samo smo upoznali javnost s najnovijom odlukom Vrhovnog suda, koja će biti obavezno uputstvo za rad svih sudova u Srbiji.

Tekst tog pravnog shvatanja glasi: „Granice prihvatljive kritike su šire kada je reč o javnim ličnostima u odnosu na privatna lica. Za razliku od običnih građana, koji to svojstvo nemaju, javne ličnosti su neizbežno i svesno izložene pomnom ispitivanju svake svoje reči i dela, kako od novinara, tako i od javnosti uopšte, te stoga moraju ispoljiti veći stepen tolerancije.”