Трампова „сачекуша” у Овалном кабинету

Председник Јужноафричке Републике Сирил Рамафоса дошао је у Белу кућу пруживши маслинову гранчицу, а отишао је опечених прстију, нашавши се у ситуацији коју су многи описали као „сценарио Зеленски”. Рамафоса је на сусрет са Доналдом Трампом стигао с намером да поправи односе са Сједињеним Америчким Државама, који су нарушени због тврдњи о дискриминацији над белцима у ЈАР, због којих је шеф Беле куће претходно укинуо финансијску помоћ овој земљи, протерао њеног амбасадора и убрзао процедуру за доделу избегличког статуса тзв. Африканерима. Како би топло приступио Трампу, гост из Кејптауна са собом је у Овални кабинет повео и двојицу јужноафричких голфера, у знак поштовања према омиљеном спорту америчког председника. Међутим, присуство Илона Маска, рођеног у Преторији, који је главни заговорник тезе да се у Јужној Африци врши геноцид над белцима, није био добар знак.

Састанак је почео прилично срдачно. Рамафоса је изрекао похвале на рачун Трампа, док је његов домаћин описао јужноафричког колегу као „цењеног у неким круговима”.

Међутим, разговор је отишао у другом правцу када је новинар упитао Трампа шта би било потребно да промени мишљење и схвати да у Јужној Африци не постоји геноцид над белцима. Амерички председник је очигледно био спреман: „Пригушите светла и пустите ово”, рекао је својим сарадницима. Они су укључили петоминутну видео-компилацију говора јужноафричких екстремистичких политичара који позивају на насиље над белцима, од којих један чак позива и на „убиство белих фармера”, након чега је Трамп прелиставао гомилу новинских чланака који извештавају о таквим нападима.

Рамафоса се трудио да одбрани свој став, а да ипак не уђе у отворени сукоб са Трампом, као што је то урадио украјински лидер Володимир Зеленски. Признао је да је насиље озбиљан проблем у земљи, али и додао да су већина жртава црнци, на шта је Трамп одмахивао главом. Асошијетед прес је описао тврдње о „систематском” убијању белих фармера у Јужној Африци као „неосноване”, док званична статистика криминала из 2024. године показује да је мање од један одсто убистава у земљи почињено на фармама. Рамафоса је показао на беле чланове своје делегације и рекао: „Да постоји геноцид, ова три господина не би били овде.”

Иако су медији потом напустили салу, а састанак двојице лидера се наставио иза затворених врата, наслови о Трамповој „сачекуши” већ су били спремни.

Код већине америчких председника сусрети у Овалном кабинету су били протоколарни, уз стандардне флоскуле о „снажним односима” између две земље. Али то се променило у Трамповом другом мандату, који је срушио баријере стандардне дипломатије. Јер шта боље илуструје политику „Америка на првом месту” него критика странаца пред камерама?

Трампова сцена за „понижавање” гостију сада значи да светски лидери морају пажљиво да планирају како ће се поставити. Ако се не супротставе Трампу, деловаће као слабићи. Ако му се успротиве, могу нарушити интересе своје земље. Украјински председник је најсликовитији пример тога. Након што је избачен из Беле куће у марту због љутите реакције на захтеве Трампа и потпредседника Џеј-Ди Венса да захвали Америци због помоћи Украјини, провео је недеље покушавајући да се искупи.

Месец дана раније, краљ Абдулах Други од Јордана деловао је као да му је врло нелагодно док га је Трамп притискао да прихвати избеглице из Газе, али није могао отворено да противречи америчком председнику.

Ниједан страни лидер није био под већим домаћим притиском у Белој кући од канадског премијера Марка Карнија. Он је покушао да говори Трампу језиком који би он разумео као бивши трговац некретнинама.

„Постоје места која никада нису на продају. С обзиром на то да сам током кампање срео власнике Канаде, она није на продају и никада неће бити”, истакао је он, на шта је Трамп одговорио: „Никад не реци никад.” Карни се окренуо ка камераманима и рекао: „Никада.” Али Трамп је, ипак, имао последњу реч ‒ још једна опасност за светске лидере који му долазе у посету. Одрадио је монолог о томе како је нефер што САД сносе трошкове одбране Канаде, а затим наредио новинарима да напусте просторију, не допустивши Карнију да реплицира.

Најуспешнији гости у Овалном кабинету су они који знају да се додворе Трампу. Британски премијер Кир Стармер је, уз театрални гест, извукао писмо краља Чарлса Трећег у коме он позива Трампа у државну посету, и говори о томе као великој части, пошто га је раније позвала и покојна краљица Елизабета Друга. Такође, италијанска премијерка Ђорђа Мелони, као десничарка која често посећује Трампову резиденцију на Флориди, Мар-а-Лаго, сматра се пријатељем. Али њена чврста подршка Украјини приликом званичне посете Вашингтону прошлог месеца била је на осетљивом терену који је премостила политичком вештином. У једном тренутку је чак прекинула преводиоца и сама преузела превођење како би била сигурна да Трамп потпуно разуме став Рима према повећању војне потрошње, док се удварала Трампу користећи његов језик, рекавши да заједно могу да „учине Запад поново великим”.