Trampova „sačekuša” u Ovalnom kabinetu

Predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa došao je u Belu kuću pruživši maslinovu grančicu, a otišao je opečenih prstiju, našavši se u situaciji koju su mnogi opisali kao „scenario Zelenski”. Ramafosa je na susret sa Donaldom Trampom stigao s namerom da popravi odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji su narušeni zbog tvrdnji o diskriminaciji nad belcima u JAR, zbog kojih je šef Bele kuće prethodno ukinuo finansijsku pomoć ovoj zemlji, proterao njenog ambasadora i ubrzao proceduru za dodelu izbegličkog statusa tzv. Afrikanerima. Kako bi toplo pristupio Trampu, gost iz Kejptauna sa sobom je u Ovalni kabinet poveo i dvojicu južnoafričkih golfera, u znak poštovanja prema omiljenom sportu američkog predsednika. Međutim, prisustvo Ilona Maska, rođenog u Pretoriji, koji je glavni zagovornik teze da se u Južnoj Africi vrši genocid nad belcima, nije bio dobar znak.

Sastanak je počeo prilično srdačno. Ramafosa je izrekao pohvale na račun Trampa, dok je njegov domaćin opisao južnoafričkog kolegu kao „cenjenog u nekim krugovima”.

Međutim, razgovor je otišao u drugom pravcu kada je novinar upitao Trampa šta bi bilo potrebno da promeni mišljenje i shvati da u Južnoj Africi ne postoji genocid nad belcima. Američki predsednik je očigledno bio spreman: „Prigušite svetla i pustite ovo”, rekao je svojim saradnicima. Oni su uključili petominutnu video-kompilaciju govora južnoafričkih ekstremističkih političara koji pozivaju na nasilje nad belcima, od kojih jedan čak poziva i na „ubistvo belih farmera”, nakon čega je Tramp prelistavao gomilu novinskih članaka koji izveštavaju o takvim napadima.

Ramafosa se trudio da odbrani svoj stav, a da ipak ne uđe u otvoreni sukob sa Trampom, kao što je to uradio ukrajinski lider Volodimir Zelenski. Priznao je da je nasilje ozbiljan problem u zemlji, ali i dodao da su većina žrtava crnci, na šta je Tramp odmahivao glavom. Asošijeted pres je opisao tvrdnje o „sistematskom” ubijanju belih farmera u Južnoj Africi kao „neosnovane”, dok zvanična statistika kriminala iz 2024. godine pokazuje da je manje od jedan odsto ubistava u zemlji počinjeno na farmama. Ramafosa je pokazao na bele članove svoje delegacije i rekao: „Da postoji genocid, ova tri gospodina ne bi bili ovde.”

Iako su mediji potom napustili salu, a sastanak dvojice lidera se nastavio iza zatvorenih vrata, naslovi o Trampovoj „sačekuši” već su bili spremni.

Kod većine američkih predsednika susreti u Ovalnom kabinetu su bili protokolarni, uz standardne floskule o „snažnim odnosima” između dve zemlje. Ali to se promenilo u Trampovom drugom mandatu, koji je srušio barijere standardne diplomatije. Jer šta bolje ilustruje politiku „Amerika na prvom mestu” nego kritika stranaca pred kamerama?

Trampova scena za „ponižavanje” gostiju sada znači da svetski lideri moraju pažljivo da planiraju kako će se postaviti. Ako se ne suprotstave Trampu, delovaće kao slabići. Ako mu se usprotive, mogu narušiti interese svoje zemlje. Ukrajinski predsednik je najslikovitiji primer toga. Nakon što je izbačen iz Bele kuće u martu zbog ljutite reakcije na zahteve Trampa i potpredsednika Džej-Di Vensa da zahvali Americi zbog pomoći Ukrajini, proveo je nedelje pokušavajući da se iskupi.

Mesec dana ranije, kralj Abdulah Drugi od Jordana delovao je kao da mu je vrlo nelagodno dok ga je Tramp pritiskao da prihvati izbeglice iz Gaze, ali nije mogao otvoreno da protivreči američkom predsedniku.

Nijedan strani lider nije bio pod većim domaćim pritiskom u Beloj kući od kanadskog premijera Marka Karnija. On je pokušao da govori Trampu jezikom koji bi on razumeo kao bivši trgovac nekretninama.

„Postoje mesta koja nikada nisu na prodaju. S obzirom na to da sam tokom kampanje sreo vlasnike Kanade, ona nije na prodaju i nikada neće biti”, istakao je on, na šta je Tramp odgovorio: „Nikad ne reci nikad.” Karni se okrenuo ka kameramanima i rekao: „Nikada.” Ali Tramp je, ipak, imao poslednju reč ‒ još jedna opasnost za svetske lidere koji mu dolaze u posetu. Odradio je monolog o tome kako je nefer što SAD snose troškove odbrane Kanade, a zatim naredio novinarima da napuste prostoriju, ne dopustivši Karniju da replicira.

Najuspešniji gosti u Ovalnom kabinetu su oni koji znaju da se dodvore Trampu. Britanski premijer Kir Starmer je, uz teatralni gest, izvukao pismo kralja Čarlsa Trećeg u kome on poziva Trampa u državnu posetu, i govori o tome kao velikoj časti, pošto ga je ranije pozvala i pokojna kraljica Elizabeta Druga. Takođe, italijanska premijerka Đorđa Meloni, kao desničarka koja često posećuje Trampovu rezidenciju na Floridi, Mar-a-Lago, smatra se prijateljem. Ali njena čvrsta podrška Ukrajini prilikom zvanične posete Vašingtonu prošlog meseca bila je na osetljivom terenu koji je premostila političkom veštinom. U jednom trenutku je čak prekinula prevodioca i sama preuzela prevođenje kako bi bila sigurna da Tramp potpuno razume stav Rima prema povećanju vojne potrošnje, dok se udvarala Trampu koristeći njegov jezik, rekavši da zajedno mogu da „učine Zapad ponovo velikim”.