Здравствене књижице иду у историју

Како је јуче саопштено из Министарства за телекомуникације и информатичко друштво, електронским захтевима јавној управи, који морају бити потписани квалификованим електронским потписом грађана, у блиској будућности избећи ће се слање докумената факсом или обичном поштом и непотребна „папирологија”. Грађани ће моћи да поднесу захтев за грађевинску дозволу или пореско решење, да плаћају „режије” преко Интернета, држава ће на овај начин уредити бирачке спискове, пензиони и ПИО фонд и друге регистре, а ускоро ће у историју отићи и папирне здравствене књижице и лекарски рецепти. У свету се већ увелико примењује и у електронском пословању, трговини и банкарству. Зналци тврде и то да у домену електронског банкарства неће ни бити обавезно да се користи квалификовани електронски потпис, јер се то сматра затвореном групом корисника (где постоји експлицитни уговор између комитента и банке).

Небојшу Васиљевића, магистра рачунарских наука и помоћника министарке у сектору за информационо друштво замолили смо да нам на конкретном примеру објасни примену електронског потписивања.

– Његова сврха је следећа: ви хоћете, на пример, да свом предузећу поднесете захтев за годишњи одмор. Досад сте то овако радили: како су писаће машине углавном у нафталину, ви сте на рачунару, у програму Ворд, куцали свој захтев, штампали га, својеручно га, хемијском оловком, потписивали и предавали шефу. Сада ћете моћи да га шаљете електронском поштом. Ако га тако пошаљете, онај ко прими такав документ, може да не поверује да сте му баш ви то послали. Може се десити да вам измени датуме у захтеву и порекне датум из вашег првобитног писма. Или, ви промените планове, и кажете му „нисам вам ја то ни послао”. Код докумената на папиру, тај проблем се не јавља. Али, ако шаљете мејл потребно је техничко решење које ће заменити својеручни потпис мастилом на папиру, а то техничко решење је електронски потпис, који, прво, доказује вашу аутентичност, друго, не даје могућност да неко други то промени, а да се то не примети, а треће, онај ко је то примио, не може сутра рећи, „е, ја то нисам примио”. Све то радите користећи пин код, картицу (или, понегде, такозвани УСБ токен), читач картице и софтвер. Картицу ставите у читач картица, кроз тај софтвер „кажете” да хоћете да потпише тај документ и тог тренутка рачунар вам тражи да укуцате пин код, који треба да знате напамет. Онај ко нема картицу не може то да уради. Тако се формира „додатан податак”, посебан фајл (датотека), који је у ствари електронски потпис, доказ да управо ви стојите иза тог документа и нико ко нема вашу картицу и пин код, ваше тајне податке које вам је Пошта издала, не може ни да формира ваш електронски потпис – објаснио је за „Политику” мр Небојша Васиљевић.

Т. Б.