Zdravstvene knjižice idu u istoriju

Kako je juče saopšteno iz Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, elektronskim zahtevima javnoj upravi, koji moraju biti potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom građana, u bliskoj budućnosti izbeći će se slanje dokumenata faksom ili običnom poštom i nepotrebna „papirologija”. Građani će moći da podnesu zahtev za građevinsku dozvolu ili poresko rešenje, da plaćaju „režije” preko Interneta, država će na ovaj način urediti biračke spiskove, penzioni i PIO fond i druge registre, a uskoro će u istoriju otići i papirne zdravstvene knjižice i lekarski recepti. U svetu se već uveliko primenjuje i u elektronskom poslovanju, trgovini i bankarstvu. Znalci tvrde i to da u domenu elektronskog bankarstva neće ni biti obavezno da se koristi kvalifikovani elektronski potpis, jer se to smatra zatvorenom grupom korisnika (gde postoji eksplicitni ugovor između komitenta i banke).

Nebojšu Vasiljevića, magistra računarskih nauka i pomoćnika ministarke u sektoru za informaciono društvo zamolili smo da nam na konkretnom primeru objasni primenu elektronskog potpisivanja.

– Njegova svrha je sledeća: vi hoćete, na primer, da svom preduzeću podnesete zahtev za godišnji odmor. Dosad ste to ovako radili: kako su pisaće mašine uglavnom u naftalinu, vi ste na računaru, u programu Vord, kucali svoj zahtev, štampali ga, svojeručno ga, hemijskom olovkom, potpisivali i predavali šefu. Sada ćete moći da ga šaljete elektronskom poštom. Ako ga tako pošaljete, onaj ko primi takav dokument, može da ne poveruje da ste mu baš vi to poslali. Može se desiti da vam izmeni datume u zahtevu i porekne datum iz vašeg prvobitnog pisma. Ili, vi promenite planove, i kažete mu „nisam vam ja to ni poslao”. Kod dokumenata na papiru, taj problem se ne javlja. Ali, ako šaljete mejl potrebno je tehničko rešenje koje će zameniti svojeručni potpis mastilom na papiru, a to tehničko rešenje je elektronski potpis, koji, prvo, dokazuje vašu autentičnost, drugo, ne daje mogućnost da neko drugi to promeni, a da se to ne primeti, a treće, onaj ko je to primio, ne može sutra reći, „e, ja to nisam primio”. Sve to radite koristeći pin kod, karticu (ili, ponegde, takozvani USB token), čitač kartice i softver. Karticu stavite u čitač kartica, kroz taj softver „kažete” da hoćete da potpiše taj dokument i tog trenutka računar vam traži da ukucate pin kod, koji treba da znate napamet. Onaj ko nema karticu ne može to da uradi. Tako se formira „dodatan podatak”, poseban fajl (datoteka), koji je u stvari elektronski potpis, dokaz da upravo vi stojite iza tog dokumenta i niko ko nema vašu karticu i pin kod, vaše tajne podatke koje vam je Pošta izdala, ne može ni da formira vaš elektronski potpis – objasnio je za „Politiku” mr Nebojša Vasiljević.

T. B.