Први петровачки туриста

Петровац – Петровац је међу најпосећенијим местима на Црногорском приморју. Опседају га инострани и домаћи гости. Посебно они који стижу из Србије, али и осталих бивших југо република,које овде и даље сматрају – домаћим. Многи, поготово млађи, не знају када је и како ово лепо место на Будванској ривијери уписано у југословенску, а касније и светску туристичку мапу. А ове године се управо навршило 85 година од како су први туристи стигли у Паштровиће. И њихов центар. А почело је – пешице.

Први туриста који је закорачио на петровачку плажу звао се Ђорђије Јовановић, касније угледни архитекта, Београђанин.

– За све је био крив излет који је у јулу 1923. организовао ондашњи Феријални савез ученика и студената Београда, забележили смо својевремено речи Ђорђија Јовановића. – Неколико нас је кренуло „ћиром” према мору. Стигли смо до Зеленике, а онда се некако пребацили до Котора. Према југу организованог саобраћаја није било, а тамо нам се ишло. Успели смо некако да наговоримо команданта Котора да нам дозволи да са коњском запрегом стигнемо до Будве. До Светог Стефана смо из Будве стигли баркама, а онда се у Петровац упутили пешице.

Једини угоститељски објекат у то време у Петровцу била је гостионица „Приморје”. Дневни пансион је износио 12 динара, а уз сваки оброк гост је добијао вина по жељи. Ђокица, како су звали првог госта, заљубио се у Петровац „на први поглед”. И одлучио да сваке године долази. Понекад и више пута годишње. И чинио је то упорно више од пет деценија. Колегама студентима хвалио је лепоте Петровца и околине па је постао и први бесплатни туристички водич. Донео је у Петровац први радио-апарат, његовом заслугом су штампане и прве новине овдашње које су носиле назив „Колонија”. Студентска, наравно.

– Живели смо као браћа, присећао се пионир петровачког туризма. – Младићи, мештани су нас, прве госте, студенте, водили на рибање, откривали нам тајне мора, које нигде као испред Петровца није било прозирно. Стево Давидовић, Томо Зеновић...какви су то момци били.

Јовановић је у јесен живота био пресрећан када се уз петровачку плажу тискао силан свет, страни и домаћи,к ада су грађени нови хотели, куће. А као архитекта учествовао је у градњи 24.000 станова широм бивше Југославије. Последњих година летовао је у Петровцу бесплатно– била је то одлука тадашње месне заједнице. У знак захвалности за његову велику љубав према овом месту и за заслуге у развоју туризма.

Ђокица одавно није међу живима. Остале су приче, записи, фотографије. Успомене људске и туристичке. Петровац је на свим туристичким мапама, познат и признат. Туризам сада воде млади, успешни људи који нису ни чули за првог петровачког туристу. Нити за јубилеј који нико није обележио. Нити, пак, поменуо Ђорђија Јовановића.