Prvi petrovački turista

Petrovac – Petrovac je među najposećenijim mestima na Crnogorskom primorju. Opsedaju ga inostrani i domaći gosti. Posebno oni koji stižu iz Srbije, ali i ostalih bivših jugo republika,koje ovde i dalje smatraju – domaćim. Mnogi, pogotovo mlađi, ne znaju kada je i kako ovo lepo mesto na Budvanskoj rivijeri upisano u jugoslovensku, a kasnije i svetsku turističku mapu. A ove godine se upravo navršilo 85 godina od kako su prvi turisti stigli u Paštroviće. I njihov centar. A počelo je – pešice.

Prvi turista koji je zakoračio na petrovačku plažu zvao se Đorđije Jovanović, kasnije ugledni arhitekta, Beograđanin.

– Za sve je bio kriv izlet koji je u julu 1923. organizovao ondašnji Ferijalni savez učenika i studenata Beograda, zabeležili smo svojevremeno reči Đorđija Jovanovića. – Nekoliko nas je krenulo „ćirom” prema moru. Stigli smo do Zelenike, a onda se nekako prebacili do Kotora. Prema jugu organizovanog saobraćaja nije bilo, a tamo nam se išlo. Uspeli smo nekako da nagovorimo komandanta Kotora da nam dozvoli da sa konjskom zapregom stignemo do Budve. Do Svetog Stefana smo iz Budve stigli barkama, a onda se u Petrovac uputili pešice.

Jedini ugostiteljski objekat u to vreme u Petrovcu bila je gostionica „Primorje”. Dnevni pansion je iznosio 12 dinara, a uz svaki obrok gost je dobijao vina po želji. Đokica, kako su zvali prvog gosta, zaljubio se u Petrovac „na prvi pogled”. I odlučio da svake godine dolazi. Ponekad i više puta godišnje. I činio je to uporno više od pet decenija. Kolegama studentima hvalio je lepote Petrovca i okoline pa je postao i prvi besplatni turistički vodič. Doneo je u Petrovac prvi radio-aparat, njegovom zaslugom su štampane i prve novine ovdašnje koje su nosile naziv „Kolonija”. Studentska, naravno.

– Živeli smo kao braća, prisećao se pionir petrovačkog turizma. – Mladići, meštani su nas, prve goste, studente, vodili na ribanje, otkrivali nam tajne mora, koje nigde kao ispred Petrovca nije bilo prozirno. Stevo Davidović, Tomo Zenović...kakvi su to momci bili.

Jovanović je u jesen života bio presrećan kada se uz petrovačku plažu tiskao silan svet, strani i domaći,k ada su građeni novi hoteli, kuće. A kao arhitekta učestvovao je u gradnji 24.000 stanova širom bivše Jugoslavije. Poslednjih godina letovao je u Petrovcu besplatno– bila je to odluka tadašnje mesne zajednice. U znak zahvalnosti za njegovu veliku ljubav prema ovom mestu i za zasluge u razvoju turizma.

Đokica odavno nije među živima. Ostale su priče, zapisi, fotografije. Uspomene ljudske i turističke. Petrovac je na svim turističkim mapama, poznat i priznat. Turizam sada vode mladi, uspešni ljudi koji nisu ni čuli za prvog petrovačkog turistu. Niti za jubilej koji niko nije obeležio. Niti, pak, pomenuo Đorđija Jovanovića.