Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРЕКО ПУНЕ ЛИНИЈЕ

Заборављени јубилеј

Овога маја навршило се 90 година од првог путничког авио-лета од Београда преко Ниша за Солун, уз купљене карте
Заборављени јубилеј
(Pixabay)

Ниш – Познато је да се у нашој земљи обележава свечаностима и пригодним манифестацијама велики број догађаја из прошлости, да се често и претерује, као и да је „округлих” годишњица на сваком кораку током целе године. Али, има и оних значајних јубилеја о којима се из непознатих разлога ћути, или који се само узгред помену. И на томе остане.

На небу изнад Ниша тачно пре девет деценија – маја 1935. године, исписана је једна од најзначајнијих страница српске авијације. Тада је почео организовани путнички авио-саобраћај преко нишког аеродрома, чиме су овај град и његова ваздушна лука постали део авио-мреже Краљевине Југославије. И, од тада до данашњих дана Ниш је једна од најважнијих ваздушних дестинација Балкана.

Будући да о поменутој годишњици скоро да није било помена, осим фељтона у нашем листу, овај текст посвећујемо овом изузетном јубилеју.

Маја 1935. године, из главног града наше земље полетео је први путнички авион према југу Европе и превезао путнике на линији Београд–Ниш–Скопље–Битољ–Солун. Авио-линију организовало је предузеће „Аеро-пут”, записано је у званичним документима тог времена и публиковано у тадашњим „Аеродромским новинама”. И, што је посебно наглашено, превоз је био уз купљене авио-карте. А лет је организован, стоји у документацији на иницијативу у то време председника Владе Краљевине Југославије Артемија Аргете Цветковића, чиме су, истакнуто је, „остварена сва дотадашња залагања да југ Србије и Ниш никако не смеју остати изоловани од остатка земље и света”.

Цветковић је имао неизмерну подршку од Драгољуба Х. Нешића Жаботе, нишког трговца и резервног поручника ваздухопловства Војске Краљевине Југославије, који је био и први шеф пословнице предузећа „Аеро-пут” у Нишу.

По реду летења из тог периода забележено је у у годишњацима југословенског ваздухопловства, авион је летео из Ниша за Београд у 6.30, а из Ниша за Скопље у 16.30 часова.

Занимљиво је и да је маја исте те 1935. године у Нишу одштампан и први промотивни летак са позивом Нишлијама и грађанима околине да користе авионе за путовање и летове до Београда, градова у тадашњој Македонији и до Грчке. Предузеће „Аеропут” је чак једном од авиона који су били у флоти овог авио-превозника, летилицу модела „Спартак круизер”, са званичном ознаком YU-SAP, дало назив „Ниш”, јер је град још у то време био велики индустријски центар и балканско трговачко средиште.

Државни органи Грчке посебно су средином тридесетих година прошлог века били заинтересовани за повезивање својих највећих градова са Нишом и Београдом и њихов допринос што је и нишки аеродром укључен у ваздушни саобраћај на Балкану веома је велики.

Летови са нишког аеродрома, осим недељом организовани су пре девет деценија свакога дана према Београду, Скопљу и Солуну тромоторним авионима „Спартак круизер” и једномоторним летелицом „Потез 29-2”, јер је још у то време процењено да су модерни видови транспорта људи и робе били посебна потреба, записано је у књизи „Сто година српске авијације” аутора Милорада Петковића и Душана Сенћанског.

Данас, 90 година од првог путничког лета, Аеродром „Константин Велики” све се више модернизује. У наредном периоду у плану је проширење саобраћаја, увођење нових авио-линија до европских метропола и главних градова. Основна намера и нишке ваздушне луке и српске националне компаније „Ер Србија” је да се град на Нишави учврсти као значајна тачка на авио-карти Европе.

Чини се да је овај, за наше српске прилике ипак велики јубилеј – девет деценија путничког саобраћаја са аеродрома у Нишу, заслужио више пажње и пригодније обележавање.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.