Zaboravljeni jubilej

Niš – Poznato je da se u našoj zemlji obeležava svečanostima i prigodnim manifestacijama veliki broj događaja iz prošlosti, da se često i preteruje, kao i da je „okruglih” godišnjica na svakom koraku tokom cele godine. Ali, ima i onih značajnih jubileja o kojima se iz nepoznatih razloga ćuti, ili koji se samo uzgred pomenu. I na tome ostane.

Na nebu iznad Niša tačno pre devet decenija – maja 1935. godine, ispisana je jedna od najznačajnijih stranica srpske avijacije. Tada je počeo organizovani putnički avio-saobraćaj preko niškog aerodroma, čime su ovaj grad i njegova vazdušna luka postali deo avio-mreže Kraljevine Jugoslavije. I, od tada do današnjih dana Niš je jedna od najvažnijih vazdušnih destinacija Balkana.

Budući da o pomenutoj godišnjici skoro da nije bilo pomena, osim feljtona u našem listu, ovaj tekst posvećujemo ovom izuzetnom jubileju.

Maja 1935. godine, iz glavnog grada naše zemlje poleteo je prvi putnički avion prema jugu Evrope i prevezao putnike na liniji Beograd–Niš–Skoplje–Bitolj–Solun. Avio-liniju organizovalo je preduzeće „Aero-put”, zapisano je u zvaničnim dokumentima tog vremena i publikovano u tadašnjim „Aerodromskim novinama”. I, što je posebno naglašeno, prevoz je bio uz kupljene avio-karte. A let je organizovan, stoji u dokumentaciji na inicijativu u to vreme predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije Artemija Argete Cvetkovića, čime su, istaknuto je, „ostvarena sva dotadašnja zalaganja da jug Srbije i Niš nikako ne smeju ostati izolovani od ostatka zemlje i sveta”.

Cvetković je imao neizmernu podršku od Dragoljuba H. Nešića Žabote, niškog trgovca i rezervnog poručnika vazduhoplovstva Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je bio i prvi šef poslovnice preduzeća „Aero-put” u Nišu.

Po redu letenja iz tog perioda zabeleženo je u u godišnjacima jugoslovenskog vazduhoplovstva, avion je leteo iz Niša za Beograd u 6.30, a iz Niša za Skoplje u 16.30 časova.

Zanimljivo je i da je maja iste te 1935. godine u Nišu odštampan i prvi promotivni letak sa pozivom Nišlijama i građanima okoline da koriste avione za putovanje i letove do Beograda, gradova u tadašnjoj Makedoniji i do Grčke. Preduzeće „Aeroput” je čak jednom od aviona koji su bili u floti ovog avio-prevoznika, letilicu modela „Spartak kruizer”, sa zvaničnom oznakom YU-SAP, dalo naziv „Niš”, jer je grad još u to vreme bio veliki industrijski centar i balkansko trgovačko središte.

Državni organi Grčke posebno su sredinom tridesetih godina prošlog veka bili zainteresovani za povezivanje svojih najvećih gradova sa Nišom i Beogradom i njihov doprinos što je i niški aerodrom uključen u vazdušni saobraćaj na Balkanu veoma je veliki.

Letovi sa niškog aerodroma, osim nedeljom organizovani su pre devet decenija svakoga dana prema Beogradu, Skoplju i Solunu tromotornim avionima „Spartak kruizer” i jednomotornim letelicom „Potez 29-2”, jer je još u to vreme procenjeno da su moderni vidovi transporta ljudi i robe bili posebna potreba, zapisano je u knjizi „Sto godina srpske avijacije” autora Milorada Petkovića i Dušana Senćanskog.

Danas, 90 godina od prvog putničkog leta, Aerodrom „Konstantin Veliki” sve se više modernizuje. U narednom periodu u planu je proširenje saobraćaja, uvođenje novih avio-linija do evropskih metropola i glavnih gradova. Osnovna namera i niške vazdušne luke i srpske nacionalne kompanije „Er Srbija” je da se grad na Nišavi učvrsti kao značajna tačka na avio-karti Evrope.

Čini se da je ovaj, za naše srpske prilike ipak veliki jubilej – devet decenija putničkog saobraćaja sa aerodroma u Nišu, zaslužio više pažnje i prigodnije obeležavanje.