Крпељи „раде” целе године

Ово су дани када постоји озбиљна вероватноћа да се на неком од градских излетишта и шеталишта сретнемо са једном врстом староседелаца ових простора – крпељима. Ипак, научници тврде да због климатских промена, односно глобалног отопљавања, активност малих „крвопија” може да траје током читаве године јер чак ни у зимским месецима температура више није тако ниска да би они морали да се „притаје”.

Најчешће мете крпеља су сисари, али у недостатку њих могу се наћи на птицама и гмизавцима, а срећу се углавном у травнатим и жбунастим заједницама (шуме, паркови, степе, саване), мада се лако прилагођавају различитим условима средине, па тако могу да се нађу у објектима за смештај и боравак животиња и чак и у стамбеним објектима, наводи др Иван Павловић са Научног института за ветеринарство Србије за портал „Клима 101”.

Павловић подсећа да се са крпељима у главном граду најчешће срећемо у срединама које имају бујну вегетацију као што су Кошутњак, Ада Циганлија, Топчидер, Звездара, али има их и на другим зеленим површинама које нису уређене. Овим артроподама одговарају готово сви метеоролошки услови, односно температура од четири степена Целзијуса па навише, и одлично су прилагођени свим климатским областима. Срећемо их на копну и острвима широм света, па чак и на Антарктику, где се хране на морским птицама.

Због климатских промена, крпеља данас има током читаве године, али са још препознатљивим сезонама. У нормалним околностима, поред пролећа, други „пик” њихове активности је јесен, када нова генерација има свој природни циклус, од почетка септембра па све до појаве првог снега и спуштања температура испод нуле.

– Када се прикаче на неког домаћина (пас, мачка, глодар) и на њему дочекају зимски период, у том случају је домаћин тај који им обезбеђује топлоту и храну и крпељ нема никакву потребу за зимским сном. Ово је чест случај у урбаним срединама где циркулише велики број невласничких животиња и глодара које се сакривају по подрумима, складиштима и сличним местима, доносећи са собом крпеље директно у станишта људи – наводи Павловић.

Он упозорава да крпељи нису опасни само због лајмске болести, већ због читавог низа обољења. Иначе, они спадају у групу артропода који су од изузетног биомедицинског значаја за живи свет, примарно због своје улоге вектора различитих обољења и због непосредно штетног деловања насталог начином исхране – сисања крви.

– Осим што овај хемофаги начин исхране може изазвати и алергијске манифестације, услед токсина које крпељи излучују током фиксације на домаћина, они преносе и мноштво инфеката као прави или преносни домаћини, од чега је велики број зоонотског карактера, односно могу прећи са животиња на људе – наводи Павловић.

Они проналазе плен посебним хеморецепторима који реагују на хемијска једињења у ваздуху и препознају угљен-диоксид, млечну киселину, амонијак, као и код свих сисара препознатљиву бутанску киселину. Ови рецептори смештени су у органу који се налази на првом пару ногу. Поред рецептора за ове универзалне хемијске компоненте, ту су смештени и рецептори за специфичне мирисе појединих врста домаћина. Исто тако реагују и на поједине звуке, као што је лавеж паса, закључује др Иван Павловић.

Као и у случају свих зглавкара, успон крпеља почео је у време девона, периода палеозоика, и настављен наредних 136 милиона година. И данас су међу нама...