Брда ванилица и километре штрудле са џемом

Уобичајени метеж на улицама, у возилима градског превоза и канцеларијама престонице карактеристичан за последњи радни дан у недељи јуче је изостао. Цео дан протекао је у празничном духу. Прослављена је једна од највећих слава у Срба – Свети Никола, заштитник оних који плове. Оне породице које прослављају ову славу отвориле су врата својих домова и за трпезом пуном ђаконија угостиле кумове, рођаке, пријатеље и комшије, а готово сви остали Београђани убројали су се у почашћене.

Пуне руке посла имали су цвећари, радници у рибарницама, пекарама, посластичарницама и винотекама, а у ноћним сатима градским саобраћајницама овладали су таксисти. Аранжери цвећа одговарали су, кажу, на најмаштовитије прохтеве купаца. Букети ружа, гербера, љиљана и циклама брзо су планули, али, према речима трговаца, прошлогодишњи рекорд продаје није оборен. Продавци цвећа на пијачним тезгама имају бољи промет од цвећара јер, како кажу, њихови букети су за трећину јефтинији. У једној од пекара из ланца „Хлеб и кифле” до поднева се, према речима пословође ове радње, продало стотину векни хлеба, што је много више него обично. Посне посластице све ређе спремају саме домаћице, па су пекари и посластичари имали „пуне руке посла”. Умесили су, кажу, брда ванилица и километре штрудле са џемом.

– Ванилице су толико тражене да ми се чини да ће се у устима сваког Београђана данас истопити бар по једна – рекла је продавачица домаћих колача на Бајлонијевој пијаци.

(/slika2)У само једној радњи „Рибарског газдинства Београд” продата је тона шарана, пастрмке и ослића. Највише домаћина снабдело се, према речима Томке Јоксић, раднице ове фирме два дана пре славе. Рибарница „Тритон” поруџбине печења рибе за петак, престала је да прима још пре недељу дана, као и већина других у ужем градском језгру. Будући да је јуче због славе на менију готово све било посно, буђелари месара остали су полупразни. Радница „Месопромета Панчево” рекла је да им је продаја јуче била 30 одсто мања него претходних дана.

Јела на столовима су различита, али се жито налази на сваком од њих. На пијаци Зелени венац, цена килограма жита је око 30 динара, а дан пре славе бака Мила продала је цео џак.

У рукама свих који су рођацима и пријатељима јуче честитали славу обавезно се налазила флаша вина. Скромнији купци поклањали су домаћа, а имућнији су издвајали од 1.250 до чак 13.000 динара за најскупља француска вина.

И. Ј. – М. Л.

-----------------------------------------------------------

Умесила 1,2 тоне колача за славску трпезу

Посластичарка из приградског насеља уочи овогодишњег Светог Николе поставила нови рекорд

Од јутра до сутра и тако пет дана трајало је спремање 1.200 килограма колача за Светог Николу у кући домаћице из предграђа, која се већ годинама бави спремањем посластица. У припреми посних ситних слаткиша учествовала је цела породица, а помогли су и пријатељи њених синова из оближњег Културно-уметничког друштва.

- Свака помоћ је добродошла, па су сви имали понеки задатак. Сем нас четворо из породице свако вече је било и пет, шест синовљевих другара и другарица који су месили и обликовали колаче. Коме тај посао није ишао од руке био је задужен за паковање - рекла нам је кроз смех суграђанка.

Он је навела да је у производњи колача искоришћено више од 400 килограма ораха, 60 килограма чоколаде, 150 килограма маргарина, 30 килограма посног палминог млека, килограми и килограми кокоса, лешника, сувих смокава...

- Већ годинама имамо исти асортиман слатких ђаконија и муштерије су већ навикле да код нас пазаре фигаро, бајадеру, жербо шните, кокос ролат, сникерс бомбице, торте и сличне посластице. Пре неки дан ми је дошао човек из Панчева и рекао да је моје колаче пробао на једној свадби. Како су му се изузетно допали узео је број телефона од младенца, дошао код мене и наручио 15 килограма ситних колача и торту од четири килограма. Више од тридесет километара раздаљине није за њега била никаква препрека - истиче она.

Данима пред славу, како каже, телефон је био умазан од слаткиша и усијан од позива, али јој се понекад дешавало да од посла нема времена ни да подигне слушалицу.

- Имам можда ту срећу да ми продаја из године у годину расте. Прошле године сам рецимо за Светог Николу направила тону колача, а сада смо то надмашили за 200 килограма - каже она и додаје да килограм колача кошта 500 динара.

Иако јој кроз руке годишње прођу тоне колача и торти, њој се слаткиши нису огадили, напротив, обожава их.

- Комшије нам се смеју, јер се сви узвртимо по кући када се случајно догоди да нема слаткиша. Тада отрчим до продавнице и проблем решимо са 300 грама чоколаде - напомиње.

Како каже, има и своју омиљену слатку занимацију, а то су медене шните. Тај осећај, када се крем ванила, печени лешник и мед топе у устима, просто је незамењив, додаје ова врсна посластичарка.

Б. В.