Време је да вратимо туристе у Србију

Више је разлога што туризам бележи слабије резултате у односу на почетак прошле године и сада је најважније брзо реаговати како би се они поправили. Када је реч о домаћим туристима, ваучери су пуштени касно и мање их је него раније и то ће се осетити, док су странци, с другачијом културом путовања, једноставно реаговали на нестабилност једне дестинације и поштовали препоруке њихових амбасада које су их упозориле о тренутним дешавањима у Србији. Овако Александар Сеничић, директор Јуте, коментарише последње статистичке податке о броју туриста у првом тромесечју.

Како је, наведено, у марту је у односу на исти период прошле године број долазака туриста мањи за 11,1 одсто, а број ноћења за 14,6 процената. Број ноћења домаћих туриста је у истом периоду смањен за 22,8, а страних за 5,4 одсто. И Београд је, као најпосећенија дестинација, имао пад броја долазака туриста у марту, у односу на март претходне године, за девет одсто, а ноћења за пет процената.

Странаца је, када се пореде март ове и прошле године, било мање за 12 одсто. Највећи број ноћења у марту ове године су остварили туристи из Турске (29.494), Русије (26.562), Кине (16.958), Грчке (11.370), Немачке (7.674) и Бугарске (7.207), показују последњи статистички подаци. Зашто су нас изненадили овакви резултати и да ли је најбитније који је разлог туристичког пада?

Сеничић каже да када је реч о домаћим туристима разлог су сигурно ваучери јер су наши грађани последњих седам-осам година научили да путују на овај начин. Они су ове године касно пуштени, мање их је него раније и зато имамо пад од 15 одсто који ће вероватно бити још и већи када одмакне година.

– Када је реч о странцима, паду посете је доста допринела нестабилност у нашој земљи, па када се то још појавило на сајтовима амбасада било је очекивано да ће многи избегавати Србију. А већина амбасада је објавила неко саопштење, америчка још у новембру када је упозорила своје грађане на нестабилну политичку ситуацију у Србији. То је за туристе из иностранства сасвим довољно да одмах откажу планирана путовања. Ових дана сам имао састанке на којима су ме представници појединих компанија питали да ли се зна каква ће ситуација бити на јесен, јер планирају неке велике регионалне догађаје који би требало да окупе више хиљада учесника – прича Сеничић.

Како каже, ових дана се доста говори о броју Кинеза који посећују Србију, али да то није изненађење, јер уместо једне авио-линије сада имамо три ка Кини и логично је да имамо и више Кинеза који овде долазе. Занимљив је податак, истиче, да је, рецимо, број странаца на Златибору био већи него прошле године, статистички, и то је забележен већи број гостију из Црне Горе, Кипра, Далеког истока, Немачке.

– Проблем мањег броја станих туриста није само наш, слична је ситуација и у западној Европи због најављене рецесије и лошије економске ситуације, а она увек доноси неизвесност туризму. Затворено је израелско тржиште које нам је генерисало одређени број гостију, Турака је мање. С друге стране смо се окренули више Експу и Кини, што није лоше, али смо, чини ми се, запоставили земље западне Европе. Није реално да имамо пет летова недељно ка Шпанији, а да се конкретније не бавимо тим тржиштем иако Шпанци доста путују – објашњава наш саговорник.

Били смо интересантна и безбедна дестинација, сада смо добили конкуренцију у земљама као што су Таџикистан, Азербејџан, Узбекистан, који се отварају за европско тржиште, за лоукост компаније и имају одличну понуду, огромне ресурсе и много новца за маркетинг. Како не изгубити ту трку?

Сеничић каже да буџети за маркетинг не смеју да се смањују, него повећавају и да се прави стратегија за године које долазе. Познате туристичке земље издвајају десетине милиона евра за промоцију, Грчка 120 милиона, Шпанија 150 милиона , а већина земаља између два и четири одсто укупног туристичког промета.

– Када се новац паметно уложи, на пример, за рурални туризам и природу, кружне туре по Србији, добар провод у великим градовима, успех не може да изостане – каже наш саговорник из Јуте.