Грч­ка по­о­штра­ва ме­ре про­тив ми­гра­на­та

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на – Грч­ка ви­ше не­ће то­ле­ри­са­ти не­ле­гал­не ми­гран­те чи­ји број ра­сте и, пре­ма гру­бим про­це­на­ма, сва­ке го­ди­не у зе­мљу, бе­же­ћи од рат­них су­ко­ба, про­го­на или у по­тра­зи за бо­љим жи­во­том уђе око 60.000 без пра­ва на азил. Ме­ђу­тим, на­ја­вље­ним за­кон­ским из­ме­на­ма пред­ви­ђа се да ће се бо­ра­вак без до­ку­ме­на­та тре­ти­ра­ти као кри­вич­но де­ло за ко­је је пред­ви­ђе­на ка­зна за­тво­ра до три го­ди­не, нов­ча­на до 10.000 евра или де­пор­та­ци­ја без ика­кве мо­гућ­но­сти ле­га­ли­за­ци­је бо­рав­ка.

Са­мо про­шле го­ди­не ухап­ше­но је 74.000 не­ле­гал­них ми­гра­на­та, док зва­нич­ни по­да­ци Ми­ни­стар­ства ми­гра­ци­је из 2023. го­ди­не на­во­де да је у зе­мљи би­ло чак 300.000 ових љу­ди без до­ку­ме­на­та ко­ји се ве­што скри­ва­ју од грч­ких вла­сти. Про­шле го­ди­не је про­те­ра­но њих 2.500, с тим што но­ви пред­лог за­ко­на тра­ја­ње при­тво­ра пре про­те­ри­ва­ња про­ду­жа­ва са 18 ме­се­ци на две го­ди­не. С дру­ге стра­не, ми­гран­ти без до­зво­ле бо­рав­ка мо­ћи ће да из­бег­ну би­ло ка­кве санк­ци­је ако се од­лу­че за до­бро­вољ­ну ре­па­три­ја­ци­ју. У том слу­ча­ју има­ју рок од две не­де­ље или 60 да­на у из­у­зет­ним слу­ча­је­ви­ма, с тим што ће њи­хо­во кре­та­ње би­ти пра­ће­но уз по­моћ елек­трон­ске на­ру­кви­це и уз бо­ра­вак у за­тво­ре­ним при­хват­ним цен­три­ма.

Пред­лог за­кон­ских ме­ра пред­ви­ђа да иле­гал­ни ми­гран­ти ко­ји се­дам го­ди­на бо­ра­ве у зе­мљи без до­ку­ме­на­та ви­ше не­ће мо­ћи да под­не­су зах­те­ве за бо­ра­ви­шне до­зво­ле, по­себ­но ако је њи­хов зах­тев ра­ни­је већ од­би­јен. Санк­ци­је су пред­ви­ђе­не и за оне ко­ји се по­сле де­пор­та­ци­је вра­те у Грч­ку, за шта их че­ка­ју ка­зна од 10.000 до 30.000 евра, ума­ње­не мо­гућ­но­сти за под­но­ше­ње зах­те­ва за азил за оне ко­ји до­ла­зе из зе­ма­ља ко­је се сма­тра­ју си­гур­ним.

Пре­ци­зи­ра се да би­ло ком стран­цу ула­зак у зе­мљу на 10 го­ди­на мо­же би­ти за­бра­њен из раз­ло­га опа­сно­сти по на­ци­о­нал­ну или здрав­стве­ну без­бед­ност. Ми­ни­стар ми­гра­ци­је Ма­кис Во­ри­дис под­вла­чи да је „за­кон строг али пра­ве­дан” и нео­п­хо­дан да би се по­о­штри­ла кон­тро­ла и оспо­со­би­ло бо­ље и бр­же функ­ци­о­ни­са­ње ме­ха­ни­зма де­пор­та­ци­је, а ми­гран­ти обес­хра­бри­ли да не­за­ко­ни­то до­ла­зе у Грч­ку.

У вре­ме нај­ве­ће ми­грант­ске кри­зе 2015. пре­ко те­ри­то­ри­је Грч­ке ко­ја је не­се­бич­но по­ма­га­ла хи­ља­де љу­ди ко­ји су чам­ци­ма при­сти­за­ли са тур­ске оба­ле, пре­шло је пре­ко ми­ли­он ми­гра­на­та. При­хват­ни цен­три на остр­ви­ма би­ли су пре­тр­па­ни, ми­гран­ти су жи­ве­ли у не­ху­ма­ним усло­ви­ма, а ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца је грч­ким вла­да­ма, од Ци­пра­со­ве до Ми­цо­та­ки­со­ве, не про­пу­шта­ју­ћи да их оп­ту­жи за не­ху­ма­ни од­нос пре­ма не­вољ­ни­ци­ма, оста­ви­ла да се са­ме бо­ре са овим про­бле­мом. У тим го­ди­на­ма, ми­гран­ти су ле­жа­ли по атин­ским пар­ко­ви­ма, без во­де и стру­је бо­ра­ви­ли у по­лу­сру­ше­ним згра­да­ма ста­рог аеро­дро­ма „Ели­ни­ко”, пра­ли веш и ку­па­ли се у мор­ској во­ди... По­ста­ја­ли су и све ве­ћи про­блем за ло­кал­но ста­нов­ни­штво, по­себ­но на остр­ви­ма где су у по­тра­зи за хра­ном пу­сто­ши­ли воћ­ња­ке, упа­да­ли у ку­ће, су­ко­бља­ва­ли се са ло­кал­ним ста­нов­ни­ци­ма...

Ме­ђу­тим, пред­лог стро­гог за­ко­на за ко­ји вла­да твр­ди да је нео­п­хо­дан за очу­ва­ње без­бед­но­сти и јав­ног ре­да, иза­звао је ре­ак­ци­је ме­ђу ор­га­ни­за­ци­ја­ма за људ­ска пра­ва ко­је упо­зо­ра­ва­ју да би ње­го­ва при­ме­на мо­гла да угро­зи основ­на пра­ва ми­гра­на­та и да не­га­тив­но ути­че на имиџ Грч­ке у ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци. Исто­вре­ме­но, грч­ка вла­да је 2023. усво­ји­ла за­кон ко­ји омо­гу­ћа­ва ле­га­ли­за­ци­ју ста­ту­са за око 30.000 не­ле­гал­них ми­гра­на­та ко­ји су у зе­мљи нај­ма­ње три го­ди­не и ра­де, то јест „до­при­но­се еко­но­ми­ји”, и не­ма­ју кри­вич­ни до­си­је. Та­ко ће хи­ља­де рад­ни­ка из Ал­ба­ни­је, Гру­зи­је, Па­ки­ста­на и Фи­ли­пи­на за­хва­љу­ју­ћи овом за­ко­ну би­ти сво­је­вр­сни ба­ланс из­ме­ђу по­тре­бе за рад­ном сна­гом и кон­тро­ле ми­гра­ци­о­них то­ко­ва.