Нема озбиљне културе без личне иницијативе

На нашој културној сцени све је више независних иницијатива, приватних књижевних фестивала, који обогаћују време до Међународног београдског сајма књига, као најважније књижевне манифестације у региону. Оно што им у последње време може бити заједничко јесте изостанак државне подршке. Од 3. до 5. јуна биће одржан „Архипелагов”, сад већ, традиционални Београдски фестивал европске књижевности. Испратили смо први Трилерфест који је, недавно, у Дому омладине посетило за пар дана више од 3000 људи и тиме се негде и заветовао да ће трајати. Крајем маја, на Дорћол плацу одржан је „NOFE(j)K” књижевни фестивал, као својеврсни наследник Новосадског фестивала књиге, чији је циљ да подстиче младе ауторе, отвара простор за књижевне програме на иновативан начин, за младу књижевну сцену. Ноћ књиге је још једна традиционална књижевна манифестација која ће бити одржана у свом пролећном термину од 6. до 8. јуна.

Какав је значај ових приватних фестивала, у разговору за наш лист истиче Гојко Божовић, главни уредник „Архипелага” и оснивач Београдског фестивала европске књижевности.

– Приватни фестивали имају велики значај за културни, друштвени, поетички и генерацијски плурализам заједнице. То често не могу да постигну не само фестивали „дугог трајања”, већ ни институционализовани или државни фестивали, поготово у специфичним друштвеним и политичким околностима. Неретко се превиђа значај приватне и независне културне сцене. Неке од најважнијих културних садржаја ми добијамо управо на тај начин. У култури и приватни фестивали и укупна независна и приватна културна сцена и државне институције културе имају своје место и улогу. Као што није добро стварати вештачке поделе, није добро стварати ни вештачке категорије. Разумем да независност није на великој цени и да је приватна иницијатива пожељна само ако је у функцији државног капитализма, али ни у бољим околностима озбиљне културе нема без личне иницијативе и без истинске посвећености. Ентузијазам је најважнији ресурс наше културе, узете као целине. Не кажем да је то добро, јер је ентузијазам потрошан као и сви други ресурси, али кажем да је то чињеница– каже Божовић, додајући:

– Београдски фестивал европске књижевности покренут је у јуну 2012. године поводом пет година „Архипелага”. Сада се од 3. до 5. јуна одржава четрнаесто издање фестивала, непосредно пошто је „Архипелаг” напунио осамнаест година рада. Године пролазе и слажу се, али оне, ипак, служе да се у њима нешто и уради. Београдски фестивал европске књижевности настао је у жељи да савремена књижевност добије једну тачку промоције. Он је посвећен књижевности и читаоцима је књижевност представљао у различитим формама и медијима: од очекиваних читања и сусрета с писцима, преко панела, до изложби и ретроспектива савремених филмова насталих по књижевних делима. Београдски је зато што се одржава у Београду. Европска књижевност је узета у наслов фестивала зато што је то шири и природни оквир српске књижевности: хтели смо да обликујемо дијалог савремене српске и европске књижевности кроз гласове и разговоре значајних писаца – сматра Божовић.

Он указује и на то да је идеја фестивала непосредно повезана с доживљајем маргинализације савремене културе и књижевности у јавном простору. Један од узрока те маргинализације, како каже, јесте у токовима савремене потрошачке цивилизације, то што у модерном друштву спектакла и гламура књижевност има стратешки дефицит: њене вредности нису изражене у бенгалским ватрама спектакла и гламура.

– Као што добро осмишљени сајмови књига отварају за књижевност јавни простор који она најчешће нема, тако и књижевни фестивали, ако су програмски утемељени, могу да буду важна јавна позорница књижевности – додаје Божовић.

Он подсећа и на то да је први Београдски фестивал европске књижевности „Архипелаг” организовао не тражећи никакву подршку државе.

– Сматрали смо да прво треба да јавности представимо програм. У наредним годинама подршке је некада било, некада није, али смо увек имали подршку читалаца, што и јесте најважније. Ове године град Београд је обуставио своје конкурсе у области културе, док код Министарства културе нисмо ни конкурисали због рестриктивних конкурсних услова, јер бисмо у том случају морали да променимо визуелни идентитет фестивала. Сарађивали смо и с домаћим и страним културним центрима, с домаћим и страним издавачима. Публика Београдског фестивала европске књижевности је разноврсна у генерацијском погледу, јер је циљна група много шира од уобичајене публике књижевних догађаја. Међу страним учесницима фестивала били су, између осталог, Давид Гросман, Хавијер Серкас, Петер Естерхази, Клаудио Магрис, Драго Јанчар, Еуген Шуљгин, Инго Шулце, Илија Тројанов, Зоран Ферић, Терезија Мора, Џевад Карахасан, Јани Вирк, Владо Жабот и Амир Ор. Неки од ових програма били су најпосећенији књижевни догађаји у Београду у овој деценији – закључује Гојко Божовић.

Писац Марко Поповић, један од оснивача Трилерфеста, из Удружења писаца трилера, манифестације која је од 16. до 18. маја окупила најбоље ауторе криминалистичког жанра у Београду: Јуа Несбеа, Арнеа Дала, Малин Стен, као и многе домаће ауторе, каже за наш лист да је, нажалост, подршка државних институција приликом припреме и организовања овог фестивала изостала.

– Као што знате, конкурс града Београда за пројекте у култури је поништен, док резултати конкурса Министарства културе још нису објављени. С обзиром на то да су нам гости на фестивалу били из скандинавских земаља, највећу подршку добили смо од амбасада Норвешке и Шведске, као и од њихових државних фондова. Такође, истакао бих хотел „Мериот„ и компанију „Марс” који су нас подржали већ на самом почетку и наравно издавачке куће, пре свих „Лагуну” и „Доказ”, који су нам помогли око довођења писаца. Коначно, део средстава морали смо да финансирамо и из сопствених извора.

Као што сам рекао, уз помоћ издавачких кућа успели смо да доведемо неке од највећих имена када је европско трилер стваралаштво у питању: Јуа Несбеа, Арнеа Дала и Малин Стен. Сарадња са њима и њиховим агентима била је изузетна и сви су веома срећни што су учествовали на фестивалу, а верујем да је срећна и многобројна публика. Искрено, у једном тренутку сам се уплашио да ће политичка ситуација у земљи утицати на њихову одлуку да дођу, али то се није десило, напротив. Чини ми се да их је то додатно привукло, желели су да виде изблиза шта се то код нас тачно дешава – каже Марко Поповић.

Када је реч о будућности Трилерфеста, Поповић напомиње да овај фестивал јесте замишљен као редовни годишњи догађај, који ће оплеменити културну сцену нашег града.

– Посетом смо веома задовољни, поготово имајући у виду да нам је ово први фестивал и верујемо да ће с годинама посета бити све већа. Важно је да се љубитељи трилера навикну да могу доћи и на једном месту, по цени једне улазнице, уживати у књигама, промоцијама, панелима, филмовима, серијама у свом омиљеном жанру. Истакао бих оне најпосећеније: промоцију новог романа „Минесота” Јуа Несбеа, вече шведског трилера са Арне Далом и Малин Стен, отварање изложбе „Између редова” и наравно доделу награда за најбољи регионални трилер роман и сценарио за ТВ серију, које је организовало Удружење писаца трилера.