Приче о сеобама и судбинама

У Културном центру Требиње, одржана је премијерна пројекција филма у Републици Српској „Ђе сте пошли, ђедови моји”, чији је аутор требињски новинар Ратомир Мијановић.

Главни актери филма су Херцеговци, који су током завршетка Другог светског рата колонизовани на подручје Војводине.

Сам аутор истиче да филм, чији је поднаслов „Приче о сеобама и судбинама”, током 60 минута, описује судбине људи који су након напуштања својих огњишта кренули на пут у непознато.

„На филму сам радио интензивно годину дана, а оно што је мене понукало да снимим овај филм је Осма офанзива и прилагођавање наших људи”, истакао је Мијановић и додао да је ово прича која сваку нашу породицу мора да дирне, јер ти људи можда више воле Херцеговину, него и ми овде.

Мијановић је истакао да је дошао до података да се 250.000 Херцеговаца до краја 1946. године одселило за Војводину, али да један део од тога броја чине и Босанци, као и људи са Косова и ужег дела Србије.

„Први мој саговорник је Милош Васковић, момак чији је отац дошао са сестром и оцем из Берковића, док су преосталу породицу, на месту њиховог породичног хотела, запалиле усташе током Другог светског рата. Његов отац није успео да види филм јер је преминуо на дан премијере, која је одржана у Новој Гајдобри”, истакао је Мијановић.

Од прича које се издвајају је и прича о човеку који је читав живот провео радећи као железничар на станици у Новој Гајдобри, као и прича о сестрама близнакињама Косић, које су најстарије српске близнакиње рођене 1937. године.

„Посебно је занимљива и прича о Марку Курилићу из Драчева, који и данас чува опанке у којима је дошао у Нову Гајдобру, као и прича о баки Дости Жарковић, која ми је испричала како су усташе убиле њеног оца и два стрица, те их бациле у јаму Гавраница”, нагласио је Мијановић.

Он је истакао да су колонисти дошли на Бадњи дан, где су их дочекале саонице и велики снег и где су их чекале куће у којима су претходно живели фолксдојчери, а које су биле празне и опустошене.

Мијановић је поручио да у тим људима и данас живи Херцеговина и љубав према њој, да су сачували говор из Херцеговине, те да жене из Гацка и Љубиња причају као да никада нису отишле у Војводину.

Такође, интересантан детаљ у филму представљају и вокали женске и мушке певачке групе гусларског друштва „Војвода Глигор Милићевић” из Билеће, који су за потребе филма отпевали песме које су се певале у возовима током колонизације.

Реализацију филма помогли су и „Глас земље Херцеговине” са Радомиром Вучковићем и монтажером Мирославом Пударићем.

Пре Требиња филм је премијерно приказан у Новој Гајдобри.

Г. Ђурковић