Oфицири Војске Југославије пред судом у Приштини

Припремно рочиште у поступку против генералa Момира Стојановића, некадашњег начелника безбедности Приштинског корпуса Војске Југославије (ВЈ), због оптужби Специјалног тужилаштва Косова да је од 27. до 29. априла 1999. године у неколико села у околини Ђаковице учествовао у убиству више од 300 Албанаца, заказан је за 16. јун пред Основним судом у Приштини. Осим генерала Стојановића на оптужници се налази још 52 окривљених, међу којима су и некадашњи високопозиционирани официри Војске Југославије и припадници безбедносних служби.

Оптужним актом Специјалног тужилаштва Косова окривљени се терете за „заједнички злочиначки подухват у војнополицијској акцији ’Лоша река’”. Оптужница има две тачке: прву, која окривљене терети за убиство 370 цивила у више села око Ђаковице, а највише – 270, у селу Меја. И другу, која их оптужује за „протеривање, уништавање и пљачкање имовине”, односно да су, од 27. до 29. априла 1999. године, преко два гранична прелаза у Албанију депортовали више од 20.000 Албанаца, а њихову имовину опљачкали и спалили.

За свим окривљенима специјално тужилаштво Косова издало је налог за хапшење и за њима је расписана потерница, због чега ће суд водити поступак у њиховом одсуству.

– Оптужница против Момира Стојановића резултат је истраге вођене о злочинима почињеним у селима Моје и Оризе и местима у пределу Реке и Кече у општини Ђаковица – казала је по расписивању потернице крајем фебруара 2015. године тадашња портпаролка Еулекса Беса Доми.

Парадокс у случају „Река” представља чињеница да је српско Тужилаштво за ратне злочине (ТРЗ) од 2014. до 2019. године водило истрагу поводом истог случаја и да ју је у јуну 2019. обуставило „због постојања недовољног доказа за оптужење”. Упркос спроведеној истрази и закључку ТРЗ-а да нема доказа да је Стојановић починио дело за које је био осумњичен, потерница против некадашњег начелника безбедности Приштинског корпуса Војске Југославије и даље је на снази.

– У оптужници су наведене чисте лажи с обзиром на то да по важећим прописима који регулишу рад органа безбедности војске, они не планирају, нити руководе борбеним дејствима. Ово је констатовано и у Међународном суду за ратне злочине у Хагу на мом сведочењу у поступку против генерала Лазаревића 2006. године и Властимира Ђорђевића 2007. године. И поред тога што је Тужилаштво за ратне злочине утврдило да нема доказа да сам учествовао у злочинима за које ме терети специјално тужилаштво Косова и мојих бројних захтева да се укине потерница за мном, због неодговорности или немара надлежних државних органа она је и даље на снази. ТРЗ истиче да оно није надлежно за предузимање мера поводом потерница. Обратио сам се и централи Интерпола у Београду, али ми је одговорио начелник УКП-а упућујући ме да се обратим Генералном секретаријату Интерпола у Лиону. Да ли то значи да ја сам као појединац треба да се обратим надлежнима? – пита генерал Стојановић за „Политику”.

Некадашњи начелник безбедности Приштинског корпуса ВЈ пита се и колико се Срба налази на јавним и тајним потерницама косовских правосудних органа и да ли ће, уколико им она буде потребна, добити помоћ од српске државе.

– Апелујем на све надлежне државне органе да предузму неопходне мере како би помогли и заштитили неоправдано оптужене грађане Србије од непостојеће земље, која није чланица УН, нити Интерпола – рекао је Стојановић.