Oficiri Vojske Jugoslavije pred sudom u Prištini

Pripremno ročište u postupku protiv generala Momira Stojanovića, nekadašnjeg načelnika bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ), zbog optužbi Specijalnog tužilaštva Kosova da je od 27. do 29. aprila 1999. godine u nekoliko sela u okolini Đakovice učestvovao u ubistvu više od 300 Albanaca, zakazan je za 16. jun pred Osnovnim sudom u Prištini. Osim generala Stojanovića na optužnici se nalazi još 52 okrivljenih, među kojima su i nekadašnji visokopozicionirani oficiri Vojske Jugoslavije i pripadnici bezbednosnih službi.

Optužnim aktom Specijalnog tužilaštva Kosova okrivljeni se terete za „zajednički zločinački poduhvat u vojnopolicijskoj akciji ’Loša reka’”. Optužnica ima dve tačke: prvu, koja okrivljene tereti za ubistvo 370 civila u više sela oko Đakovice, a najviše – 270, u selu Meja. I drugu, koja ih optužuje za „proterivanje, uništavanje i pljačkanje imovine”, odnosno da su, od 27. do 29. aprila 1999. godine, preko dva granična prelaza u Albaniju deportovali više od 20.000 Albanaca, a njihovu imovinu opljačkali i spalili.

Za svim okrivljenima specijalno tužilaštvo Kosova izdalo je nalog za hapšenje i za njima je raspisana poternica, zbog čega će sud voditi postupak u njihovom odsustvu.

– Optužnica protiv Momira Stojanovića rezultat je istrage vođene o zločinima počinjenim u selima Moje i Orize i mestima u predelu Reke i Keče u opštini Đakovica – kazala je po raspisivanju poternice krajem februara 2015. godine tadašnja portparolka Euleksa Besa Domi.

Paradoks u slučaju „Reka” predstavlja činjenica da je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) od 2014. do 2019. godine vodilo istragu povodom istog slučaja i da ju je u junu 2019. obustavilo „zbog postojanja nedovoljnog dokaza za optuženje”. Uprkos sprovedenoj istrazi i zaključku TRZ-a da nema dokaza da je Stojanović počinio delo za koje je bio osumnjičen, poternica protiv nekadašnjeg načelnika bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i dalje je na snazi.

– U optužnici su navedene čiste laži s obzirom na to da po važećim propisima koji regulišu rad organa bezbednosti vojske, oni ne planiraju, niti rukovode borbenim dejstvima. Ovo je konstatovano i u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu na mom svedočenju u postupku protiv generala Lazarevića 2006. godine i Vlastimira Đorđevića 2007. godine. I pored toga što je Tužilaštvo za ratne zločine utvrdilo da nema dokaza da sam učestvovao u zločinima za koje me tereti specijalno tužilaštvo Kosova i mojih brojnih zahteva da se ukine poternica za mnom, zbog neodgovornosti ili nemara nadležnih državnih organa ona je i dalje na snazi. TRZ ističe da ono nije nadležno za preduzimanje mera povodom poternica. Obratio sam se i centrali Interpola u Beogradu, ali mi je odgovorio načelnik UKP-a upućujući me da se obratim Generalnom sekretarijatu Interpola u Lionu. Da li to znači da ja sam kao pojedinac treba da se obratim nadležnima? – pita general Stojanović za „Politiku”.

Nekadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa VJ pita se i koliko se Srba nalazi na javnim i tajnim poternicama kosovskih pravosudnih organa i da li će, ukoliko im ona bude potrebna, dobiti pomoć od srpske države.

– Apelujem na sve nadležne državne organe da preduzmu neophodne mere kako bi pomogli i zaštitili neopravdano optužene građane Srbije od nepostojeće zemlje, koja nije članica UN, niti Interpola – rekao je Stojanović.