Дужи рок, виша камата

Штедња значи депоновање новца, али и инвестирање. Док на једној страни инвестирање, у зависности од кретања на тржишту, подразумева зараду, али и губитак, депоновање новца код банака и других финансијских институција је несумњиво сигурнији избор.
Оног тренутка када почнете да размишљате о штедњи, битно је да схватите да она није само економска категорија већ и својеврсно стање карактера.
Штедња представља и основу сваког економског успеха, не само појединца већ и читавих друштава. Модерни свет финансија нуди различите могућности за инвестирање и зараду, али носи и ризике од губитака и неуспеха. Да ли ће појединац свој новац који није потрошен куповином робе и услуга уложити у инвестициони или пензиони фонд, куповину хартија од вредности или ће га депоновати код банака, ствар је личне одлуке, истиче Драган Јовановић, председник Извршног одбора Чачанске банке

Небитан је износ којим се почиње штедња. Много је важније да се новац редовно депонује. На крају сваког периода на који сте орочили новац у прилици сте да се уверите у резултате и да размислите да ли да износ који издвајате за штедњу повећате или да продужите рок на који штедите, јер вам дужи обезбеђују и вишу камату. Наравно, треба обратити пажњу и на то, да ли банка приказује номиналну односно ефективну камату, то јест да ли је приказана ефективна стопа по којој ће се средства оплодити, што значи да ће се камата накнадно умањити за износ пореза на приходе од камата.

Да ли ћете штедети у домаћој или страној валути, такође је лични избор.

На пример, уколико је орочено 1.000 евра 30. септембра 2006. по каматној стопи од четири одсто на годишњем нивоу, на исти дан ове године имаћете на располагању 1.040 евра. Пошто је евро у истом периоду депресирао са 82 динара, колико је вредео 30. септембра 2006, на 78,86 колико је износио 30. септембра 2007, реалан износ који би се подигао је 1.001,70 евра.

Уколико сте одлучили да исту суму орочите такође на годину дана, али у динарима, уз камату од 11 одсто годишње 30. септембра 2007. располагали бисте износом од 1.110 евра на име главнице и камате. Реално, будући да је динар апресирао у овом периоду, кући бисте однели 1.114,40 евра.

Свакако треба имати у виду и чињеницу да грађани још највећи део просечне зараде троше на подмиривање основних трошкова живота. На тај начин сужавају се могућности да се знатно више грађана одлучи за штедњу, као што је то случај у земљама ЕУ или неким у региону. Ову тврдњу можда најбоље илуструје податак да је просечној породици у Србији у другом кварталу ове године на располагању било 474,20 евра које је требало распоредити у просеку на 3,1 члана. Када се томе дода већа потрошачка култура, разумљиво је да штедња у Србији у овом тренутку не бележи жељени проценат. Веома је битно да се штеди по најбољим условима, због чега је неопходно да се пре отварања рачуна о условима распитате у што више банака и обратите пажњу да ли су камате дате у бруто или нето износу.

После више од деценије економске рецесије, током које је поверење грађана у банке доведено до најнижег степена, штедња поново постаје значајан сегмент банкарског система. Упркос проблемима који су последица транзиције, али и развоју потрошачког друштва, све већи број грађана одлучује се на штедњу.

Ове године Светски дан штедње у Србији обележава значајан раст депозита у банкама и наставак позитивног тренда из 2006. када је повећан за 37 одсто. Тако је у првих девет месеци и Чачанска банка имала раст од 51,6 одсто. Истовремено, у Србији се све више грађана опредељује за дугорочну штедњу.