Гужве у сервисима јер нема довољно ауто-механичара

У који год ауто-сервис у Србији да се уђе, власници кажу да су им потребни мајстори ауто-механичари. Недостаје им макар један или двојица мајстора. У овлашћеним сервисима на поправке се чека и по неколико недеља, не само на озбиљније поправке возила. Чека се и за мали и велики сервис аутомобила, што спада у рутинске послове, а гужве су посебно сада велике, уочи почетка сезоне годишњих одмора и путовања. Радионице се довијају на различите начине, па недостатак квалификоване радне снаге надокнађују увозом радника из иностранства, махом из азијских земаља. То и није толико учинковито, као рецимо у угоститељству, истичу у Удружењу ауто-сервиса Србије, а често и није најбоље решење.

– Ти радници не познају довољно добро европске аутомобиле, а и питање је колико су квалификовани. Често се дешава да кажу да знају да раде посао, па кад буду ангажовани испостави се да ипак не знају. Зато фокус треба да нам буде на улагању у образовање домаће радне снаге – истиче Александра Ђуришић, генерална менаџерка удружења.

Још пре три године удружење је покренуло иницијативу код Агенције за квалификације која је основана од Министарства просвете, за увођење новог модерног образовног профила у школама – техничара мехатронике возила.

– Недавно је наш предлог поново обновљен код агенције, а засад смо у фази прикупљања подршке, што од привреде, што из индустрије. Сви су сагласни да је проблем недостатка кадрова велики и да би нови образовни профил допринео популаризацији бранше. Постоје неке најаве да ће се увести четворогодишњи образовни модел који би функционисао по моделу дуалног образовања. Ђаци би на том смеру добили шира знање и били би упућени у рад савремених возила, јер сада тога нема у нашим школама... – објашњава она.

Данашња деца се окрећу другим занимањима, не занимају их занати више толико. Они желе да се баве дигиталним наукама данас, ИТ им је и даље једна од најпримамљивијих професија, показују подаци „Инфостуда”.

Додатан проблем је и то што у ауто-сервисе долазе млади који нису пуно научили у школама, јер образовање не иде у корак са променама у тој бранши.

– Србија нема јасно дефинисане стандарде за ауто-сервисе, у смислу ко може уопште тим послом да се бави, ко може да сервисира електрични или хибридни аутомобил... Има много младих које интересује дијагностика, електроника, а не само механика... Зато им треба пружити додатно усавршавање, па ће и сами схватити да наша струка не подразумева само канал за возила, чекић и остали алат, већ и сервисирање савремених возила – наводи Ђуришићева.

Не постоји податак колико радника у ауто-сервисима званично недостаје, али су они свакако међу оних 30.000 до 40.000 квалификованих занатлија свих профила који су у Србији дефицитарни. Према неким незваничним подацима, додају у удружењу, има око 3.000 до 4.000 ауто-сервиса, док је чланство у удружењу пријавило око 800 радионица. Плате аутомеханичара се крећу од 1.000 до чак 2.300 евра, у зависности од искуства, али почетници у послу не могу, судећи по актуелним огласима, да се надају превеликој заради. Има сервиса који нуде и просечне плате, уз усавршавање знања.