Gužve u servisima jer nema dovoljno auto-mehaničara

U koji god auto-servis u Srbiji da se uđe, vlasnici kažu da su im potrebni majstori auto-mehaničari. Nedostaje im makar jedan ili dvojica majstora. U ovlašćenim servisima na popravke se čeka i po nekoliko nedelja, ne samo na ozbiljnije popravke vozila. Čeka se i za mali i veliki servis automobila, što spada u rutinske poslove, a gužve su posebno sada velike, uoči početka sezone godišnjih odmora i putovanja. Radionice se dovijaju na različite načine, pa nedostatak kvalifikovane radne snage nadoknađuju uvozom radnika iz inostranstva, mahom iz azijskih zemalja. To i nije toliko učinkovito, kao recimo u ugostiteljstvu, ističu u Udruženju auto-servisa Srbije, a često i nije najbolje rešenje.

– Ti radnici ne poznaju dovoljno dobro evropske automobile, a i pitanje je koliko su kvalifikovani. Često se dešava da kažu da znaju da rade posao, pa kad budu angažovani ispostavi se da ipak ne znaju. Zato fokus treba da nam bude na ulaganju u obrazovanje domaće radne snage – ističe Aleksandra Đurišić, generalna menadžerka udruženja.

Još pre tri godine udruženje je pokrenulo inicijativu kod Agencije za kvalifikacije koja je osnovana od Ministarstva prosvete, za uvođenje novog modernog obrazovnog profila u školama – tehničara mehatronike vozila.

– Nedavno je naš predlog ponovo obnovljen kod agencije, a zasad smo u fazi prikupljanja podrške, što od privrede, što iz industrije. Svi su saglasni da je problem nedostatka kadrova veliki i da bi novi obrazovni profil doprineo popularizaciji branše. Postoje neke najave da će se uvesti četvorogodišnji obrazovni model koji bi funkcionisao po modelu dualnog obrazovanja. Đaci bi na tom smeru dobili šira znanje i bili bi upućeni u rad savremenih vozila, jer sada toga nema u našim školama... – objašnjava ona.

Današnja deca se okreću drugim zanimanjima, ne zanimaju ih zanati više toliko. Oni žele da se bave digitalnim naukama danas, IT im je i dalje jedna od najprimamljivijih profesija, pokazuju podaci „Infostuda”.

Dodatan problem je i to što u auto-servise dolaze mladi koji nisu puno naučili u školama, jer obrazovanje ne ide u korak sa promenama u toj branši.

– Srbija nema jasno definisane standarde za auto-servise, u smislu ko može uopšte tim poslom da se bavi, ko može da servisira električni ili hibridni automobil... Ima mnogo mladih koje interesuje dijagnostika, elektronika, a ne samo mehanika... Zato im treba pružiti dodatno usavršavanje, pa će i sami shvatiti da naša struka ne podrazumeva samo kanal za vozila, čekić i ostali alat, već i servisiranje savremenih vozila – navodi Đurišićeva.

Ne postoji podatak koliko radnika u auto-servisima zvanično nedostaje, ali su oni svakako među onih 30.000 do 40.000 kvalifikovanih zanatlija svih profila koji su u Srbiji deficitarni. Prema nekim nezvaničnim podacima, dodaju u udruženju, ima oko 3.000 do 4.000 auto-servisa, dok je članstvo u udruženju prijavilo oko 800 radionica. Plate automehaničara se kreću od 1.000 do čak 2.300 evra, u zavisnosti od iskustva, ali početnici u poslu ne mogu, sudeći po aktuelnim oglasima, da se nadaju prevelikoj zaradi. Ima servisa koji nude i prosečne plate, uz usavršavanje znanja.