Преваранти у улози заштитника потрошача

Мрежа европских потрошачких центара (ECC-Net) издала је упозорење на то да су се појавили преваранти који се представљају као заштитници потрошача и покушавају да наплате своје услуге. Они, како се наводи, контактирају са појединцима телефоном и имејлом, лажно тврдећи да могу да у њихово име поврате средства која су раније изгубили у финансијски преварама. Из ECC-Net-а подсећају потрошаче да они никада не наплаћују услуге или било какве информације и да су услуге које пружају увек бесплатне.

– Преваранти користе убедљиве тактике, контактирајући са жртвама путем мејла и телефона. Тврде да је ECC-Net успешно повратио средства жртве, наводно смештена у швајцарској банци у Лондону, и захтевају личне податке за трансфер. Наравно, условљени су кратким роковима. На пример, могу навести да „средства морају бити затражена пре 30. децембра или ће бити донирана у добротворне сврхе – наводи се у саопштењу. Како би додатно ојачали свој кредибилитет код грађана којима се обраћају, преваранти тврде да сарађују са Европском централном банком (ЕЦБ), финансијским регулаторима, па чак и Интерполом. Мрежа европских потрошачких центара, истичу они, не сарађују са овим организацијама. Како тачно грађани могу да посумњају да су комуникације преварне. То је пре свега лажни потпис у електронској пошти који се односи на „главног инспектора Европског центра за права потрошача (ECC-Net)”, а таква позиција уопште не постоји. Затим се користе погрешна имена организације, као што је „Европски центар за права потрошача” или се употребљава различит лого. Оно што такође може да упозори је и име пошиљаоца у адреси е-поште које се не подудара са именом у потпису. На пример, пише да је пошиљалац „Ендру Вернер”, али у потпису пише „Ендру Плат”, а адреса е-поште не одговара званичним адресама ECC-Net-а, наводе из ове организације за заштиту потрошача. Као и у већини сличних ситуација, преваранти измишљају рокове и суочавају жртве са ризиком од губитка новца ако не реагују на време. Зато је важно знати, упозоравају, да ова организација не нуди услуге за повраћај изгубљених средстава и никада не контактира са потрошачима да би захтевала плаћања или личне податке. И шта да потрошачи предузму у оваквим ситуацијама?

– Да ли сте примили сумњиву поруку? Не одговарајте на мејл, не кликћите на било какве линкове нити отварајте прилоге. Пажљиво рукујте својим личним подацима и не делите их преко телефона. Уместо тога, проверите извор, пронађите званичне контакт-податке вашег локалног Европског потрошачког центра (ЕЦЦ) и контактирајте са њима директно, користећи званични онлајн образац. Они ће моћи да вам кажу да ли је мејл аутентичан. Будите опрезни са личним подацима и чувајте информације као што су банковни подаци и идентификациона документа. Такве податке делите само путем проверених, поузданих канала када је то потребно – наводе из Европске мреже потрошачких центара.

Пријавите покушај преваре

Ако се од вас тражи да платите унапред или дате финансијске информације као што је број рачуна, одмах престаните са комуникацијом. Пријавите покушаје преваре, саветују из ове организације. Ако сте примили лажни мејл или телефонски позив, поднесите пријаву локалној полицијској станици или њиховом онлајн систему за пријављивање. Обавестите потрошачку организацију како би и они упозорили остале на превару.