Разбијен ланац „Нетфликс” фишинг превара

Припадници Службе за борбу против високотехнолошког криминала Управе за технику су у сарадњи са Посебним одељењем за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду разбили међународни ланац „Нетфликс” фишинг превара.

У координисаној акцији спроведеној у Београду, Панчеву и Крагујевцу ухапшене су четири особе због постојања основа сумње да су извршили кривична дела фалсификовање и злоупотреба платних картица и удруживање ради вршења кривичних дела и на овај начин противправно прибавили више од 10 милиона динара, на штету више десетина грађана Србије, саопштено је из МУП-а.

Лисице на руке стављене су В. А. (1982) из Панчева, Б. Т. Ц. (1993), држављанину Француске, Н. Б. (1997) из Београда и С. Л. (2003) из Крагујевца.

Сумња се да су они телефонским порукама доводили у заблуду оштећене грађане да уплаћују услуге „Нетфликс” и од њих захтевали да преко достављеног линка изврше унос података са својих платних картица, као и других података ради наводног обнављања претплате. Након тога су са повезаних банковних рачуна новац неовлашћено исплаћивали на налоге у различитим кладионицама, као и за плаћање услуга других привредних субјеката.

Претресом станова и других просторија који осумњичени користе, на шест локација у Београду, Панчеву и Крагујевцу, пронађена је софистицирана опрема и предмети, које су, како се сумња, користили у извршењу ових кривичних дела.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.

Уколико су грађани оштећени наведеним системом преваре, а до сада то нису пријавили, могу контактирати са Службом за борбу против висикотехнолошког криминала на имејл [email protected].

Из МУП-а апелују на грађане да штите своје податке и безбедност на интернету. Недавно је упозорено да су у нашој земљи активне нове форме „фишинг” кампања у којима преваранти од грађана, лажно се представљајући као познате компаније „Нетфликс” и „Мајкрософт”, путем СМС-а или имејла траже унос личних података у циљу наводне поновне уплате или ажурирања налога. Ови линкови воде на лажне веб-странице чији је циљ „пецање”, односно крађа приступних података грађана или података са платних картица. Реномиране компаније вам никада неће тражити унос личних података (нарочито података са платне картице) путем СМС-а или имејла, навели су у МУП-у.

Стручњаци за безбедност на интернету упозоравају да ни у ком случају не треба отварати линкове који су наведени у таквим порукама јер је реч о „фишингу”. Уколико сте ипак отворили линк у таквој поруци и оставили своје личне податке, о томе одмах обавестите Службу за борбу против високотехнолошког криминала и Посебно јавно тужилаштво за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Лични подаци на интернету деле се само у изузетним случајевима и то када се претходно провери валидност физичких или правних лица који податке потражују, наводе стручњаци за сајбер-безбедност.

Подаци од претпрошле године показују да је „фишинг” са 92 одсто најзаступљенији тип сајбер-напада. „Фишинг” је заступљен и преко е-трговине креирањем лажних интернет страница, злоупотребом платформи за оглашавање, захтевањем уноса броја платне картице и безбедносног заштитног кода.