Razbijen lanac „Netfliks” fišing prevara

Pripadnici Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku su u saradnji sa Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu razbili međunarodni lanac „Netfliks” fišing prevara.

U koordinisanoj akciji sprovedenoj u Beogradu, Pančevu i Kragujevcu uhapšene su četiri osobe zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica i udruživanje radi vršenja krivičnih dela i na ovaj način protivpravno pribavili više od 10 miliona dinara, na štetu više desetina građana Srbije, saopšteno je iz MUP-a.

Lisice na ruke stavljene su V. A. (1982) iz Pančeva, B. T. C. (1993), državljaninu Francuske, N. B. (1997) iz Beograda i S. L. (2003) iz Kragujevca.

Sumnja se da su oni telefonskim porukama dovodili u zabludu oštećene građane da uplaćuju usluge „Netfliks” i od njih zahtevali da preko dostavljenog linka izvrše unos podataka sa svojih platnih kartica, kao i drugih podataka radi navodnog obnavljanja pretplate. Nakon toga su sa povezanih bankovnih računa novac neovlašćeno isplaćivali na naloge u različitim kladionicama, kao i za plaćanje usluga drugih privrednih subjekata.

Pretresom stanova i drugih prostorija koji osumnjičeni koriste, na šest lokacija u Beogradu, Pančevu i Kragujevcu, pronađena je sofisticirana oprema i predmeti, koje su, kako se sumnja, koristili u izvršenju ovih krivičnih dela.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

Ukoliko su građani oštećeni navedenim sistemom prevare, a do sada to nisu prijavili, mogu kontaktirati sa Službom za borbu protiv visikotehnološkog kriminala na imejl [email protected].

Iz MUP-a apeluju na građane da štite svoje podatke i bezbednost na internetu. Nedavno je upozoreno da su u našoj zemlji aktivne nove forme „fišing” kampanja u kojima prevaranti od građana, lažno se predstavljajući kao poznate kompanije „Netfliks” i „Majkrosoft”, putem SMS-a ili imejla traže unos ličnih podataka u cilju navodne ponovne uplate ili ažuriranja naloga. Ovi linkovi vode na lažne veb-stranice čiji je cilj „pecanje”, odnosno krađa pristupnih podataka građana ili podataka sa platnih kartica. Renomirane kompanije vam nikada neće tražiti unos ličnih podataka (naročito podataka sa platne kartice) putem SMS-a ili imejla, naveli su u MUP-u.

Stručnjaci za bezbednost na internetu upozoravaju da ni u kom slučaju ne treba otvarati linkove koji su navedeni u takvim porukama jer je reč o „fišingu”. Ukoliko ste ipak otvorili link u takvoj poruci i ostavili svoje lične podatke, o tome odmah obavestite Službu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Lični podaci na internetu dele se samo u izuzetnim slučajevima i to kada se prethodno proveri validnost fizičkih ili pravnih lica koji podatke potražuju, navode stručnjaci za sajber-bezbednost.

Podaci od pretprošle godine pokazuju da je „fišing” sa 92 odsto najzastupljeniji tip sajber-napada. „Fišing” je zastupljen i preko e-trgovine kreiranjem lažnih internet stranica, zloupotrebom platformi za oglašavanje, zahtevanjem unosa broja platne kartice i bezbednosnog zaštitnog koda.