Арогантни расипник

Америка се данас пита шта се то десило да један политичар коме се смешила вртоглава политичка каријера потоне тако ниско и усуди се да тргује упражњеним сенаторским местом новоизабраног председника САД. Медији истичу да је Род Благојевић потекао из скромне радничке вредне породице српских досељеника и да је његова прича била врло близу остварењу онога што се овде зове у најпозитивнијем смислу „америчким сном”. Да ли су га власт и моћ преокренули? Под лупу се сада ставља понашање гувернера Илиноиса који је умео да буде дрзак према службеницима, неосетљив на људске губитке и велики расипник државног буџета.

Истичу се разнолике црте његове личности. Као углађени козер, пленио је пажњу старијих утицајних жена. За ручком приређеном ради скупљања прилога елоквентно и шармантно би убацивао анегдоте из америчке историје, коју одлично познаје. Омиљене личности су му Теодор Рузвелт, Абрахам Линколн, Роберт Кенеди, па и републиканац Роналд Реган. Ни на једног од њих није се угледао.

Бес због четке за косу

Некадашњи службеници жале се да никад нигде, откако је постао гувернер (2002, па реизабран 2006), не долази на време. То је у Америци велики грех. Али овде се још теже толерише ароганција. А гувернер је у томе био шампион.

Подређене је често отворено ниподаштавао. Умео је да прасне и опсује због најмање ситнице. Очекивао је од њих да му додају његову омиљену четку за косу у сваком тренутку, а ако то они не би били у стању, спопадао га је бес. Доста се прича и о његовој карактеристичној фризури, прамену густе косе која му покрива чело. Иако су му људи из тима задужени за имиџ саветовали да измени овакав начин чешљања, он се на то никада није обазирао. Четка је морала да буде ту, а због ње су се тресли многи из његовог пословног окружења. „Њујорк тајмс” цитира демократу Џона Фрича, који је заједно са Благојевићем радио 1996. Када је пришао да га обавести како му је отац управо преживео срчани удар, Благојевић је рекао да му је жао, а онда у истом даху питао га да ли би његова породица могла да понуди донацију за кампању. Фрич је данас посланик у Илиноису и каже да му је и тада изгледало како је таква Благојевићева ноншаланција указивала да „нешто код њега није нормално”.

Они који га памте као „неосетљивог” кажу да је Благојевић, док су његови неизмирени рачуни са Еф-Би-Ајем нарастали, у паници почео „сам себе да обмањује”. Да су му се неке ствари просто „привиђале”. „Тешко је замислити шта је могло да пролази кроз његову главу кад се усудио на толику дрскост, рекао је Фрич „Њујорк тајмсу”. Он данас у Илиноису нема више ниједног следбеника који би стао уз њега.

На посао специјалним авионом

Много пре најновије афере са трговином Обамине сенатске позиције, изнервирао је јавност огромним трошковима за превоз до радног места.

Било му је, као гувернеру, згодније да са породицом остане у својој кући у Чикагу него да се пресели у престоницу ове државе Спрингфилд, где му је припадало да станује у гувернерској палати, у којој изгледа да није преспавао ни једну једину ноћ.

Уместо тога, он је на посао долазио специјалним државним авионом. Само за девет дана (од краја маја до седмог јуна прошле године), када се усијавала дебата у Спрингфилду око илиониског буџета, гувернеров долазак и одлазак са посла коштао је пореске обвезнике 75.000 долара. Да је бар узимао карту на редовним авионским линијама, могли су да прођу десет пута јефтиније.

Законодавце Илиноиса Благојевић је међутим критиковао да не одрађују ни обавезну петодневну радну недељу. Они су му на то узвратили преко медија: по подацима о сатницама специјалног авиона, одлазио је на радно место у Спрингфилд три пута недељно, стизао у подне, а из престонице државе у којој је гувернер, одлазио, често, одмах после ручка.

Ниједан гувернер у историји Илиноиса није показивао толики презир према престоници, брујали су медији. Дотадашњи гувернери остајали би у Спрингфилду бар радним данима када је заседала скупштина. Благојевић је остајао код куће у Чикагу. Његову кућу у Чикагу у радно време снимала је ТВ, закључивши да се цео гувернеров бизнис одиграва у оквиру фамилијарних контаката.

Са многима се свађао и није говорио. Није бирао противнике по страначкој припадности, па се завадио и са својим демократама. Џек Френк, на пример (демократски конгресмен), револтирано је једном приликом узвикнуо: „Имамо лудог гувернера. Тај човек није нормалан.”

 Благојевић је претходно припретио члановима парламента у Спрингфилду да ће против целокупног састава покренути судску тужбу, јер су специјалну седницу заказали за десет ујутру, а не за два по подне.

Чак и последњих неколико месеци, док су му федерални истражитељи ударали на врата, а подршка од 13 посто се осипала, Род Благојевић остао је неумерено амбициозан. У разговорима које су снимили ефбиајовци, помињао је да ће се можда 2016. кандидовати за председника САД. То није ништа ново. У раним данима кампање сенатора Џона Керија, демократског председничког кандидата 2004, Благојевић се, како данас говоре неки од његових бивших службеника, хвалио како ће га Кери одредити у тим за потпредседника. Керијеви најближи сарадници кажу да Благојевић није био помињан ни у једном тренутку.

Но, у то време, за Рода је постојао само један проблем. Није био сигуран да ли уопште жели да буде тек на другом месту у САД. Сада је стигао је на прво – као најнепопуларнији гувернер у историји САД. И то баш сада када му је помоћ из буџета Илиноиса преко потребна. Да плати милионске трошкове за своју одбрану, што му је глатко одбијено.

Зорана Шуваковић