Arogantni rasipnik

Amerika se danas pita šta se to desilo da jedan političar kome se smešila vrtoglava politička karijera potone tako nisko i usudi se da trguje upražnjenim senatorskim mestom novoizabranog predsednika SAD. Mediji ističu da je Rod Blagojević potekao iz skromne radničke vredne porodice srpskih doseljenika i da je njegova priča bila vrlo blizu ostvarenju onoga što se ovde zove u najpozitivnijem smislu „američkim snom”. Da li su ga vlast i moć preokrenuli? Pod lupu se sada stavlja ponašanje guvernera Ilinoisa koji je umeo da bude drzak prema službenicima, neosetljiv na ljudske gubitke i veliki rasipnik državnog budžeta.

Ističu se raznolike crte njegove ličnosti. Kao uglađeni kozer, plenio je pažnju starijih uticajnih žena. Za ručkom priređenom radi skupljanja priloga elokventno i šarmantno bi ubacivao anegdote iz američke istorije, koju odlično poznaje. Omiljene ličnosti su mu Teodor Ruzvelt, Abraham Linkoln, Robert Kenedi, pa i republikanac Ronald Regan. Ni na jednog od njih nije se ugledao.

Bes zbog četke za kosu

Nekadašnji službenici žale se da nikad nigde, otkako je postao guverner (2002, pa reizabran 2006), ne dolazi na vreme. To je u Americi veliki greh. Ali ovde se još teže toleriše arogancija. A guverner je u tome bio šampion.

Podređene je često otvoreno nipodaštavao. Umeo je da prasne i opsuje zbog najmanje sitnice. Očekivao je od njih da mu dodaju njegovu omiljenu četku za kosu u svakom trenutku, a ako to oni ne bi bili u stanju, spopadao ga je bes. Dosta se priča i o njegovoj karakterističnoj frizuri, pramenu guste kose koja mu pokriva čelo. Iako su mu ljudi iz tima zaduženi za imidž savetovali da izmeni ovakav način češljanja, on se na to nikada nije obazirao. Četka je morala da bude tu, a zbog nje su se tresli mnogi iz njegovog poslovnog okruženja. „Njujork tajms” citira demokratu Džona Friča, koji je zajedno sa Blagojevićem radio 1996. Kada je prišao da ga obavesti kako mu je otac upravo preživeo srčani udar, Blagojević je rekao da mu je žao, a onda u istom dahu pitao ga da li bi njegova porodica mogla da ponudi donaciju za kampanju. Frič je danas poslanik u Ilinoisu i kaže da mu je i tada izgledalo kako je takva Blagojevićeva nonšalancija ukazivala da „nešto kod njega nije normalno”.

Oni koji ga pamte kao „neosetljivog” kažu da je Blagojević, dok su njegovi neizmireni računi sa Ef-Bi-Ajem narastali, u panici počeo „sam sebe da obmanjuje”. Da su mu se neke stvari prosto „priviđale”. „Teško je zamisliti šta je moglo da prolazi kroz njegovu glavu kad se usudio na toliku drskost, rekao je Frič „Njujork tajmsu”. On danas u Ilinoisu nema više nijednog sledbenika koji bi stao uz njega.

Na posao specijalnim avionom

Mnogo pre najnovije afere sa trgovinom Obamine senatske pozicije, iznervirao je javnost ogromnim troškovima za prevoz do radnog mesta.

Bilo mu je, kao guverneru, zgodnije da sa porodicom ostane u svojoj kući u Čikagu nego da se preseli u prestonicu ove države Springfild, gde mu je pripadalo da stanuje u guvernerskoj palati, u kojoj izgleda da nije prespavao ni jednu jedinu noć.

Umesto toga, on je na posao dolazio specijalnim državnim avionom. Samo za devet dana (od kraja maja do sedmog juna prošle godine), kada se usijavala debata u Springfildu oko ilioniskog budžeta, guvernerov dolazak i odlazak sa posla koštao je poreske obveznike 75.000 dolara. Da je bar uzimao kartu na redovnim avionskim linijama, mogli su da prođu deset puta jeftinije.

Zakonodavce Ilinoisa Blagojević je međutim kritikovao da ne odrađuju ni obaveznu petodnevnu radnu nedelju. Oni su mu na to uzvratili preko medija: po podacima o satnicama specijalnog aviona, odlazio je na radno mesto u Springfild tri puta nedeljno, stizao u podne, a iz prestonice države u kojoj je guverner, odlazio, često, odmah posle ručka.

Nijedan guverner u istoriji Ilinoisa nije pokazivao toliki prezir prema prestonici, brujali su mediji. Dotadašnji guverneri ostajali bi u Springfildu bar radnim danima kada je zasedala skupština. Blagojević je ostajao kod kuće u Čikagu. Njegovu kuću u Čikagu u radno vreme snimala je TV, zaključivši da se ceo guvernerov biznis odigrava u okviru familijarnih kontakata.

Sa mnogima se svađao i nije govorio. Nije birao protivnike po stranačkoj pripadnosti, pa se zavadio i sa svojim demokratama. Džek Frenk, na primer (demokratski kongresmen), revoltirano je jednom prilikom uzviknuo: „Imamo ludog guvernera. Taj čovek nije normalan.”

 Blagojević je prethodno pripretio članovima parlamenta u Springfildu da će protiv celokupnog sastava pokrenuti sudsku tužbu, jer su specijalnu sednicu zakazali za deset ujutru, a ne za dva po podne.

Čak i poslednjih nekoliko meseci, dok su mu federalni istražitelji udarali na vrata, a podrška od 13 posto se osipala, Rod Blagojević ostao je neumereno ambiciozan. U razgovorima koje su snimili efbiajovci, pominjao je da će se možda 2016. kandidovati za predsednika SAD. To nije ništa novo. U ranim danima kampanje senatora Džona Kerija, demokratskog predsedničkog kandidata 2004, Blagojević se, kako danas govore neki od njegovih bivših službenika, hvalio kako će ga Keri odrediti u tim za potpredsednika. Kerijevi najbliži saradnici kažu da Blagojević nije bio pominjan ni u jednom trenutku.

No, u to vreme, za Roda je postojao samo jedan problem. Nije bio siguran da li uopšte želi da bude tek na drugom mestu u SAD. Sada je stigao je na prvo – kao najnepopularniji guverner u istoriji SAD. I to baš sada kada mu je pomoć iz budžeta Ilinoisa preko potrebna. Da plati milionske troškove za svoju odbranu, što mu je glatko odbijeno.

Zorana Šuvaković