Безбедност на првом месту

Александар Бојовић

У временима када се питања безбедности налазе у самом фокусу јавности – од борбе против организованог криминала и корупције, преко ирегуларних миграција, па све до јавних окупљања и терористичких претњи – улога полиције постаје још значајнија и одговорнија. У ексклузивном интервјуу за „Политику” генерал полиције Драган Васиљевић, директор Полиције Републике Србије, отворено говори о тренутној безбедносној ситуацији у земљи, кључним резултатима у борби против криминала, ризицима којима је друштво изложено, као и о томе како полиција излази на крај са све већим изазовима у модерном друштву.

„Безбедност грађана је апсолутни приоритет у раду полиције и Министарства унутрашњих послова. Тренутно стање безбедности је стабилно. Током 2024. регистрован је најмањи број кривичних дела у протекле 24 године, а у првом кварталу 2025. укупан криминал је смањен за више од седам процената у односу на исти период претходне године”, објашњава Васиљевић.

Додаје да је број имовинских кривичних дела смањен за више од осам одсто, а расветљена су скоро сва тешка убиства и убиства извршена од стране непознатих учинилаца у 2024. и 2025. години.

Шта показују резултати у борби против наркотика?

Током 2024. године реализовано је 16.753 заплене дроге, а одузето је укупно 5,6 тона наркотика. Посебно је важно што је број заплена кокаина у односу на 2021. годину повећан за чак 74,8 одсто, док је укупна количина заплењеног кокаина порасла скоро четири пута. Само је од почетка године откривено девет лабораторија за производњу дроге. Евидентирано је 3.481 кривично дело у вези са наркотицима, а 230 особа је ухапшено.

У сарадњи са регионалним и европским партнерима, спроведене су бројне акције усмерене на сузбијање трговине дрогом и хапшење организованих криминалних група.

Ови резултати потврђују да је борба против наркотика и даље један од кључних задатака полиције и да се активности на том плану спроводе континуирано и свеобухватно.

Да ли полиција има резултате и у области борбе против корупције?

Апсолутно. У првих пет месеци 2025. године поднете су 172 кривичне пријаве против 525 лица због дела из области корупције, са процењеном штетом већом од 4,8 милијарди динара и противправно стеченом користи више од 3,7 милијарди динара. Ухапшено је 376 лица, међу којима има функционера локалне самоуправе, директора јавних предузећа и одговорних у привреди. У прва четири месеца ове године бележимо и пораст броја пријава за прање новца – чак 147, у односу на исти период претходне године, када је било 43.

Да ли су организоване криминалне групе попут „шкаљараца” и „кавчана” и даље активне у Србији?

Интензивном сарадњом са Тужилаштвом за организовани криминал, више десетина припадника ових група, укључујући и високопозициониране чланове, ухапшено је. Њихов утицај је тиме значајно смањен. Међутим, не смемо искључити могућност да су неки чланови још на слободи, што оставља простор за реорганизацију или настанак нових криминалних група. Зато полиција континуирано наставља са оперативним радом на расветљавању активности свих криминалних структура и прикупљању доказа против свих идентификованих чланова криминалних група како бисмо очували безбедност наше земље и свих њених грађана.

Каква је тренутна ситуација у вези с мигрантима и њиховим активностима?

Иако је било спорадичних инцидената, ситуација је под контролом и стабилна. Оперативни штабови на границама са Мађарском, Бугарском, Северном Македонијом и Босном и Херцеговином спроводе појачане мере надзора. У оквиру оперативних штабова, поред Управе граничне полиције, ангажоване су и остале линије рада укључујући специјалну и посебне јединице полиције. У прилог томе говори тренд смањења броја незаконитих прелазака миграната, који је у 2024. био 2,5 пута мањи у односу на 2023, односно са 43.474 регистрованих случајева у 2023. на 17.181 у 2024. години.

Мигранти су у претходне три године извршили 66 кривичних дела против живота и тела, најчешће у међусобним сукобима, у оквиру криминалних мрежа за кријумчарење људи. Од почетка 2025. године регистрована су три догађаја, сви у контексту међусобног обрачуна, од којих су два квалификована као кривично дело убиство и оба су расветљена.

Како полиција поступа током протеста, с обзиром на различите критике јавности?

Рад полиције у оваквим ситуацијама изузетно је комплексан. У протеклих седам месеци сведоци смо да је полиција током обезбеђивања непријављених јавних окупљања била изложена физичким нападима, гађана различитим предметима и вређана. И поред тога, када су испуњени услови за употребу средстава принуде, полиција је деловала крајње уздржано, поштујући принцип сразмерности и поступности у примени овлашћења. Увек смо настојали да проблемске ситуације решимо без употребе средстава принуде, а у крајњим случајевима реаговали смо са минимумом штетних последица по грађане, иако је у тим ситуацијама повређен и један број припадника полиције.

О свим догађајима полиција је обавештавала надлежно јавно тужилаштво, с којим је координирала даље активности, а у складу са одлукама тужилаштва подносили смо одговарајуће пријаве или достављали извештаје о догађајима.

Према свим лицима која су учествовала у нарушавању јавног реда и мира предузимане су законом предвиђене мере.

Полиција ће и убудуће наставити да ради на заштити јавног реда и мира, очувању правног поретка Републике Србије и гарантовати безбедност сваком грађанину.

С обзиром на то да сте директор полиције на почетку мандата, који су ваши приоритети у будућем раду?

Наш циљ је да изградимо још ближу сарадњу са грађанима и локалним заједницама, како бисмо заједно решавали безбедносне изазове који директно утичу на живот обичног човека. Настојаћемо да полицију учинимо што доступнијом и отворенијом према јавности, кроз партнерски однос који ће нам омогућити да заједно градимо сигурно и стабилно окружење за све грађане.

Посебно ценимо поверење које имамо у јавности, што најбоље илуструје податак да је на првом конкурсу за упис ученика у Средњу школу унутрашњих послова „Јаков Ненадовић”, пријављено чак 15 кандидата на једно место. Овај податак показује да млади и њихови родитељи имају велико поверење у полицију и да желе да буду део ове институције. Управо то поверење најмлађих нас охрабрује и мотивише да наставимо са интензивним радом.

Један од мојих основних задатака, као и целе Дирекције полиције, јесте да наставимо борбу против свих облика криминала и унапредимо рад полиције. Такође, циљ нам је да у оквиру својих надлежности, унапредимо и побољшамо радноправни положај полицијских службеника, у погледу услова за рад, опремљености и стручне оспособљености како би резултати рада били још бољи.

Два терористичка напада у 2024.

Колика је реална опасност од терористичких напада?

Организовано деловање терористичких група у Србији није евидентирано. Ипак, током 2024. године догодила су се два терористичка напада – један испред амбасаде Израела у Београду, други у Лозници. У оба случаја нападачи су били саморадикализовани појединци, симпатизери екстремистичких идеологија. Полиција и безбедносне службе су брзо реаговале, неутралисале претње и настављају праћење ризичних особа и мрежа. Оно што је најважније да грађани знају, јесте да припадници полиције даноноћно раде на очувању мира и безбедности, да ништа не препуштамо случају.

Васиљевић биографија

Драган Васиљевић рођен је 1970. године у Крагујевцу. Средње образовање завршио је у Прибоју, а 1993. године је дипломирао на Војној академији Копнене војске у Београду. Након тога распоређен је на дужност командира чете у јединици тадашње Војске Југославије у Новом Пазару. После годину дана службе, маслинасту униформу заменио је плавом, пошто је професионалну каријеру наставио  у Министарству унутрашњих послова, где је постепено напредовао кроз различите руководеће функције.

Службу у полицији започео је у СУП „Нови Пазар”, где је обављао дужности помоћника командира, официра за Посебне јединице милиције, командира полицијске станице, те заменика начелника Одељења полиције.

У Жандармерију је прешао 2003. године, где је до 2018. обављао низ одговорних функција, међу којима се издвајају: официр за операцијско-планске послове у Команди Жандармерије, шеф Одсека за операције у Команди Жандармерије, помоћник команданта Одреда Жандармерије у Београду, командант Одреда Жандармерије у Београду (2007–2015), помоћник команданта Жандармерије (2015–2018).

Од 1. јуна 2018. године распоређен је у Дирекцији полиције, на дужност команданта Интервентних јединица полиције. Током 2020. године вршио је и дужност команданта Посебне јединице полиције (ПЈП) Полицијске бригаде у Полицијској управи за град Београд. У мају 2021. године именован је за помоћника директора полиције, функцију коју је обављао до фебруара 2025. године.

У фебруару 2025. године унапређен је у чин генерала полиције, а одлуком Владе Републике Србије, у априлу је постављен за директора полиције.

Због изузетних резултата остварених у борби против тероризма, као и значајног доприноса безбедности наше земље и њених грађана, 1999. године ванредно је унапређен у чин мајора. Такође, поред обављања редовних дужности, од 1994. године до 2001. године био је командир чете тадашњих Посебних јединица милиције-полиције.

Током професионалне каријере Васиљевић је више пута похваљиван и награђиван, при чему се посебно истичу: Орден за заслуге у области одбране и безбедности првог степена, Повеља о додели средњовековног српског мача, Орден „Звезда Јаков Ненадовић”, Прва награда министра унутрашњих послова, додељена поводом Дана министарства и Дана полиције, Пиштољ као награда министра унутрашњих послова, додељен поводом Дана Жандармерије, Највише професионално признање Министарства унутрашњих послова Мађарске – „Свети Ђорђе” итд.

Како се наводи у његовој биографији, током каријере посвећено је радио на свом стручном и професионалном усавршавању. Тако је у складу с тим, 2020. године завршио Високе студије безбедности и одбране у Школи националне одбране Министарства одбране. Што се тиче приватног плана, Васиљевић је ожењен и отац троје деце.