Bezbednost na prvom mestu

Aleksandar Bojović

U vremenima kada se pitanja bezbednosti nalaze u samom fokusu javnosti – od borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, preko iregularnih migracija, pa sve do javnih okupljanja i terorističkih pretnji – uloga policije postaje još značajnija i odgovornija. U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” general policije Dragan Vasiljević, direktor Policije Republike Srbije, otvoreno govori o trenutnoj bezbednosnoj situaciji u zemlji, ključnim rezultatima u borbi protiv kriminala, rizicima kojima je društvo izloženo, kao i o tome kako policija izlazi na kraj sa sve većim izazovima u modernom društvu.

„Bezbednost građana je apsolutni prioritet u radu policije i Ministarstva unutrašnjih poslova. Trenutno stanje bezbednosti je stabilno. Tokom 2024. registrovan je najmanji broj krivičnih dela u protekle 24 godine, a u prvom kvartalu 2025. ukupan kriminal je smanjen za više od sedam procenata u odnosu na isti period prethodne godine”, objašnjava Vasiljević.

Dodaje da je broj imovinskih krivičnih dela smanjen za više od osam odsto, a rasvetljena su skoro sva teška ubistva i ubistva izvršena od strane nepoznatih učinilaca u 2024. i 2025. godini.

Šta pokazuju rezultati u borbi protiv narkotika?

Tokom 2024. godine realizovano je 16.753 zaplene droge, a oduzeto je ukupno 5,6 tona narkotika. Posebno je važno što je broj zaplena kokaina u odnosu na 2021. godinu povećan za čak 74,8 odsto, dok je ukupna količina zaplenjenog kokaina porasla skoro četiri puta. Samo je od početka godine otkriveno devet laboratorija za proizvodnju droge. Evidentirano je 3.481 krivično delo u vezi sa narkoticima, a 230 osoba je uhapšeno.

U saradnji sa regionalnim i evropskim partnerima, sprovedene su brojne akcije usmerene na suzbijanje trgovine drogom i hapšenje organizovanih kriminalnih grupa.

Ovi rezultati potvrđuju da je borba protiv narkotika i dalje jedan od ključnih zadataka policije i da se aktivnosti na tom planu sprovode kontinuirano i sveobuhvatno.

Da li policija ima rezultate i u oblasti borbe protiv korupcije?

Apsolutno. U prvih pet meseci 2025. godine podnete su 172 krivične prijave protiv 525 lica zbog dela iz oblasti korupcije, sa procenjenom štetom većom od 4,8 milijardi dinara i protivpravno stečenom koristi više od 3,7 milijardi dinara. Uhapšeno je 376 lica, među kojima ima funkcionera lokalne samouprave, direktora javnih preduzeća i odgovornih u privredi. U prva četiri meseca ove godine beležimo i porast broja prijava za pranje novca – čak 147, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je bilo 43.

Da li su organizovane kriminalne grupe poput „škaljaraca” i „kavčana” i dalje aktivne u Srbiji?

Intenzivnom saradnjom sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, više desetina pripadnika ovih grupa, uključujući i visokopozicionirane članove, uhapšeno je. Njihov uticaj je time značajno smanjen. Međutim, ne smemo isključiti mogućnost da su neki članovi još na slobodi, što ostavlja prostor za reorganizaciju ili nastanak novih kriminalnih grupa. Zato policija kontinuirano nastavlja sa operativnim radom na rasvetljavanju aktivnosti svih kriminalnih struktura i prikupljanju dokaza protiv svih identifikovanih članova kriminalnih grupa kako bismo očuvali bezbednost naše zemlje i svih njenih građana.

Kakva je trenutna situacija u vezi s migrantima i njihovim aktivnostima?

Iako je bilo sporadičnih incidenata, situacija je pod kontrolom i stabilna. Operativni štabovi na granicama sa Mađarskom, Bugarskom, Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom sprovode pojačane mere nadzora. U okviru operativnih štabova, pored Uprave granične policije, angažovane su i ostale linije rada uključujući specijalnu i posebne jedinice policije. U prilog tome govori trend smanjenja broja nezakonitih prelazaka migranata, koji je u 2024. bio 2,5 puta manji u odnosu na 2023, odnosno sa 43.474 registrovanih slučajeva u 2023. na 17.181 u 2024. godini.

Migranti su u prethodne tri godine izvršili 66 krivičnih dela protiv života i tela, najčešće u međusobnim sukobima, u okviru kriminalnih mreža za krijumčarenje ljudi. Od početka 2025. godine registrovana su tri događaja, svi u kontekstu međusobnog obračuna, od kojih su dva kvalifikovana kao krivično delo ubistvo i oba su rasvetljena.

Kako policija postupa tokom protesta, s obzirom na različite kritike javnosti?

Rad policije u ovakvim situacijama izuzetno je kompleksan. U proteklih sedam meseci svedoci smo da je policija tokom obezbeđivanja neprijavljenih javnih okupljanja bila izložena fizičkim napadima, gađana različitim predmetima i vređana. I pored toga, kada su ispunjeni uslovi za upotrebu sredstava prinude, policija je delovala krajnje uzdržano, poštujući princip srazmernosti i postupnosti u primeni ovlašćenja. Uvek smo nastojali da problemske situacije rešimo bez upotrebe sredstava prinude, a u krajnjim slučajevima reagovali smo sa minimumom štetnih posledica po građane, iako je u tim situacijama povređen i jedan broj pripadnika policije.

O svim događajima policija je obaveštavala nadležno javno tužilaštvo, s kojim je koordinirala dalje aktivnosti, a u skladu sa odlukama tužilaštva podnosili smo odgovarajuće prijave ili dostavljali izveštaje o događajima.

Prema svim licima koja su učestvovala u narušavanju javnog reda i mira preduzimane su zakonom predviđene mere.

Policija će i ubuduće nastaviti da radi na zaštiti javnog reda i mira, očuvanju pravnog poretka Republike Srbije i garantovati bezbednost svakom građaninu.

S obzirom na to da ste direktor policije na početku mandata, koji su vaši prioriteti u budućem radu?

Naš cilj je da izgradimo još bližu saradnju sa građanima i lokalnim zajednicama, kako bismo zajedno rešavali bezbednosne izazove koji direktno utiču na život običnog čoveka. Nastojaćemo da policiju učinimo što dostupnijom i otvorenijom prema javnosti, kroz partnerski odnos koji će nam omogućiti da zajedno gradimo sigurno i stabilno okruženje za sve građane.

Posebno cenimo poverenje koje imamo u javnosti, što najbolje ilustruje podatak da je na prvom konkursu za upis učenika u Srednju školu unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović”, prijavljeno čak 15 kandidata na jedno mesto. Ovaj podatak pokazuje da mladi i njihovi roditelji imaju veliko poverenje u policiju i da žele da budu deo ove institucije. Upravo to poverenje najmlađih nas ohrabruje i motiviše da nastavimo sa intenzivnim radom.

Jedan od mojih osnovnih zadataka, kao i cele Direkcije policije, jeste da nastavimo borbu protiv svih oblika kriminala i unapredimo rad policije. Takođe, cilj nam je da u okviru svojih nadležnosti, unapredimo i poboljšamo radnopravni položaj policijskih službenika, u pogledu uslova za rad, opremljenosti i stručne osposobljenosti kako bi rezultati rada bili još bolji.

Dva teroristička napada u 2024.

Kolika je realna opasnost od terorističkih napada?

Organizovano delovanje terorističkih grupa u Srbiji nije evidentirano. Ipak, tokom 2024. godine dogodila su se dva teroristička napada – jedan ispred ambasade Izraela u Beogradu, drugi u Loznici. U oba slučaja napadači su bili samoradikalizovani pojedinci, simpatizeri ekstremističkih ideologija. Policija i bezbednosne službe su brzo reagovale, neutralisale pretnje i nastavljaju praćenje rizičnih osoba i mreža. Ono što je najvažnije da građani znaju, jeste da pripadnici policije danonoćno rade na očuvanju mira i bezbednosti, da ništa ne prepuštamo slučaju.

Vasiljević biografija

Dragan Vasiljević rođen je 1970. godine u Kragujevcu. Srednje obrazovanje završio je u Priboju, a 1993. godine je diplomirao na Vojnoj akademiji Kopnene vojske u Beogradu. Nakon toga raspoređen je na dužnost komandira čete u jedinici tadašnje Vojske Jugoslavije u Novom Pazaru. Posle godinu dana službe, maslinastu uniformu zamenio je plavom, pošto je profesionalnu karijeru nastavio  u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je postepeno napredovao kroz različite rukovodeće funkcije.

Službu u policiji započeo je u SUP „Novi Pazar”, gde je obavljao dužnosti pomoćnika komandira, oficira za Posebne jedinice milicije, komandira policijske stanice, te zamenika načelnika Odeljenja policije.

U Žandarmeriju je prešao 2003. godine, gde je do 2018. obavljao niz odgovornih funkcija, među kojima se izdvajaju: oficir za operacijsko-planske poslove u Komandi Žandarmerije, šef Odseka za operacije u Komandi Žandarmerije, pomoćnik komandanta Odreda Žandarmerije u Beogradu, komandant Odreda Žandarmerije u Beogradu (2007–2015), pomoćnik komandanta Žandarmerije (2015–2018).

Od 1. juna 2018. godine raspoređen je u Direkciji policije, na dužnost komandanta Interventnih jedinica policije. Tokom 2020. godine vršio je i dužnost komandanta Posebne jedinice policije (PJP) Policijske brigade u Policijskoj upravi za grad Beograd. U maju 2021. godine imenovan je za pomoćnika direktora policije, funkciju koju je obavljao do februara 2025. godine.

U februaru 2025. godine unapređen je u čin generala policije, a odlukom Vlade Republike Srbije, u aprilu je postavljen za direktora policije.

Zbog izuzetnih rezultata ostvarenih u borbi protiv terorizma, kao i značajnog doprinosa bezbednosti naše zemlje i njenih građana, 1999. godine vanredno je unapređen u čin majora. Takođe, pored obavljanja redovnih dužnosti, od 1994. godine do 2001. godine bio je komandir čete tadašnjih Posebnih jedinica milicije-policije.

Tokom profesionalne karijere Vasiljević je više puta pohvaljivan i nagrađivan, pri čemu se posebno ističu: Orden za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, Povelja o dodeli srednjovekovnog srpskog mača, Orden „Zvezda Jakov Nenadović”, Prva nagrada ministra unutrašnjih poslova, dodeljena povodom Dana ministarstva i Dana policije, Pištolj kao nagrada ministra unutrašnjih poslova, dodeljen povodom Dana Žandarmerije, Najviše profesionalno priznanje Ministarstva unutrašnjih poslova Mađarske – „Sveti Đorđe” itd.

Kako se navodi u njegovoj biografiji, tokom karijere posvećeno je radio na svom stručnom i profesionalnom usavršavanju. Tako je u skladu s tim, 2020. godine završio Visoke studije bezbednosti i odbrane u Školi nacionalne odbrane Ministarstva odbrane. Što se tiče privatnog plana, Vasiljević je oženjen i otac troje dece.