Повећан број медведа на Тари

Мрки медвед познати је житељ планине Таре. Овај крзнени становник налази се у дубљим деловима шуме, његов живот по правилу би требало да изгледа тако што зиму проводи у хибернацији, а лети је активан. Не воли буку и избегава сусрет са туристима и локалним становништвом. Међутим, последњих неколико година сусрети са овом дивљом животињом све су учесталији. А последњи напад догодио се у априлу, неколико дана пред празник Лазарева субота, у селу Бесеровина, када је мештанин тог села кренуо на посао и у раним јутарњим сатима имао сусрет са мечком. Она га је појурила и нанела му повреде у пределу леђа. Пре тога слични напад догодио се пре десет година.

Бројно стање медведа на Тари се последњих година повећало, већина њих долази из Босне и Херцеговине преко реке Дрине, такође има и оних који путују из Црне Горе, а и емиграције из наше земље су честе, због чега је званично бројно стање тешко утврдити.

– Што се тиче популације, не постоје прецизни подаци који је број у питању. Наша претпоставка и неки подаци су да има између 60 и 70 јединки, али то није сигурно. У периоду пре пандемије вируса корона радили смо ДНК анализу на основу генетског материјала како бисмо дошли до неког тачнијег броја. Тада нисмо имали најквалитетнији узорак и било их је 58 али тај број је порастао – рекао је за „Политику” Ранко Милановић, руководилац службе информисања, промоције и туризма у Националном парку Тара.

Праћење медведа је могуће путем огрлица, које од 2006. године носе 22 јединке. Занимљиво је, наводи Милановић, да ове животиње углавном зиме проводе на Тари, док лети буду у Црној Гори или Босни и Херцеговини.

У последњих 25 година регистрована су само два напада на човека, али мештани села на Тари често се суочавају са штетама на својим имањима. Према речима једне од мештанки, десило јој се да је док је кувала ручак кроз прозор кухиње угледала медведа који се слади плодовима дрењка у њеном дворишту. Медведи долазе када су гладни, а мештани се све више сусрећу са изломљеним кошницама и обраним плодовима. А највећа претња по живот је мечка са мечићима. У мање насељеним селима становништво се скоро свакодневно може сусрести са отисцима шапа и пратити куда су се они кретали.

– Била сам на планини у марту на одмору са пријатељицама, кренуле смо у шетњу и среле свеже отиске шапа, схватиле смо да је медвед прошао можда пола сата пре нас тим путем – рекла је Бојана, мештанка Бајине Баште.

Ближи се лето, а самим тим и почетак туристичке сезоне на овим просторима, па је апел да се туристи држе означених путања, да буду што гласнији и звиждуцима дају сигнале животињама да се налазе у шуми. Требало би да иду у групама и избегавају шетње сами, као и у раним јутарњим и касним вечерњим сатима. А уколико до напада дође, да остану мирни, легну на земљу и заштите ногама предео стомака, а рукама врат.