Удар на криминал, а не отимачина

Страховањима да би власт могла да злоупотреби Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела како би се дочепала нечије имовине, према мишљењу аутора закона нема места

Када марта идуће године почне примена Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, сви који буду правоснажно осуђени за кривична дела обухваћена овим актом суочиће се са опасношћу да им буде одузета имовина за коју немају доказе да су је стекли легално. Поједини правни стручњаци и адвокати сматрају да закон није довољно прецизан и да би се могло догодити да буде одузета и имовина стечена на законит начин.

Адвокат Милорад Пањевић каже да је у закону наведено да финансијска истрага против власника имовине може да буде покренута и пре покретања кривичног поступка за неко конкретно кривично дело што, према његовој оцени, може да доведе до схватања да је основни мотив овог закона, заправо, утврђивање порекла имовине. Он сматра да би било исправно да се покреће финансијска истрага против лица против кога је иначе покренут кривични поступак, па се током вођења поступка посумња да је имовину стекао кривичним делом. „Овако се отвара могућност за злоупотребу од стране власти, које код нас уопште нису конзистентне”, додаје Пањевић.

Један од писаца овог закона, доцент са београдског правног факултета Горан Илић, међутим, одбацује такве оцене, истичући да је правоснажна осуђујућа пресуда услов да би нечији иметак могао да буде одузет. Он се слаже да закон дозвољава могућност покретања финансијске истраге и пре кривичног поступка, али наглашава и да у том случају јавни тужилац, који наређује покретање истраге, мора да буде врло сигуран да може да добије у кривичном поступку, односно да буде тако сигуран да може да убеди суд да је баш тај неко учинио кривично дело, да ће његова финансијска истрага имати смисао. „Ако верујете да су овде могући монтирани процеси, онда је то могуће и без овог закона”, каже Илић. На примедбу да искуства из деведесетих година, али и оцене које се и данас могу чути у вези са независношћу судства, дају повода таквим страховањима, Илић одговара да било шта, па и нешто што је најбоље замишљено и написано, може да буде злоупотребљено.