Udar na kriminal, a ne otimačina

Strahovanjima da bi vlast mogla da zloupotrebi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela kako bi se dočepala nečije imovine, prema mišljenju autora zakona nema mesta

Kada marta iduće godine počne primena Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, svi koji budu pravosnažno osuđeni za krivična dela obuhvaćena ovim aktom suočiće se sa opasnošću da im bude oduzeta imovina za koju nemaju dokaze da su je stekli legalno. Pojedini pravni stručnjaci i advokati smatraju da zakon nije dovoljno precizan i da bi se moglo dogoditi da bude oduzeta i imovina stečena na zakonit način.

Advokat Milorad Panjević kaže da je u zakonu navedeno da finansijska istraga protiv vlasnika imovine može da bude pokrenuta i pre pokretanja krivičnog postupka za neko konkretno krivično delo što, prema njegovoj oceni, može da dovede do shvatanja da je osnovni motiv ovog zakona, zapravo, utvrđivanje porekla imovine. On smatra da bi bilo ispravno da se pokreće finansijska istraga protiv lica protiv koga je inače pokrenut krivični postupak, pa se tokom vođenja postupka posumnja da je imovinu stekao krivičnim delom. „Ovako se otvara mogućnost za zloupotrebu od strane vlasti, koje kod nas uopšte nisu konzistentne”, dodaje Panjević.

Jedan od pisaca ovog zakona, docent sa beogradskog pravnog fakulteta Goran Ilić, međutim, odbacuje takve ocene, ističući da je pravosnažna osuđujuća presuda uslov da bi nečiji imetak mogao da bude oduzet. On se slaže da zakon dozvoljava mogućnost pokretanja finansijske istrage i pre krivičnog postupka, ali naglašava i da u tom slučaju javni tužilac, koji naređuje pokretanje istrage, mora da bude vrlo siguran da može da dobije u krivičnom postupku, odnosno da bude tako siguran da može da ubedi sud da je baš taj neko učinio krivično delo, da će njegova finansijska istraga imati smisao. „Ako verujete da su ovde mogući montirani procesi, onda je to moguće i bez ovog zakona”, kaže Ilić. Na primedbu da iskustva iz devedesetih godina, ali i ocene koje se i danas mogu čuti u vezi sa nezavisnošću sudstva, daju povoda takvim strahovanjima, Ilić odgovara da bilo šta, pa i nešto što je najbolje zamišljeno i napisano, može da bude zloupotrebljeno.