Коленом о колено

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 21.  децембра – Егзибиције фудбалера који лопту коленом набацују себи на чело, данас би могло да се доживи и као сцена са – америчког политичког терена. Ка челним позицијама напредује се, више него што би могло да се очекује, лансирањем каријерне лопте са – породичног колена.

Дошло је, наиме, до врхунског парадокса: победом на председничким изборима Барак Обама је доказао да се и без елитног родослова може стићи до највишег положаја, али његов тријумф прати – изразито оживљавање „наследног реда” у заузимању других државничких функција. Уз пригодна претеривања, хроничари упозоравају на размах неприкладних – по републику и демократију – правила која важе у дворским династијама као и неправилности које са собом доноси непотизам (привилегованост по родбинској припадности)…

Најновији повод за такву забринутост дала је изненадна претензија Каролине Кенеди – јединог преживелог детета бившег председника Џона Кенедија (убијеног 1963) – да по преласку Хилари Клинтон за кормило Стејт департмента, она постане представник државе Њујорк у Сенату, у коме је сада њен тешко оболели стриц Едвард, а где је место држао и његов брат Роберт (убијен 1968. у кампањи за страначку председничку номинацију). Највећа њена политичка вредност је у презимену, наставку породичног утицаја на токове одлучивања у САД – истичу критичари, уз напомену да би она била већ седми Кенеди у америчком парламенту (почев од њеног прадеде Џона Фицџералда, 1895-1901. и 1919. године). Али, ни други актери нису „без корена”.

Један од потенцијалних ривала јој је Том Суази, син судије који је претходно истрајно помагао Кенедијеве. Још неугоднији супарник је Ендру Куомо, јавни тужилац Њујорка и син бившег гувернера те савезне државе. Обојица су католици, као и она, али за разлику од њеног ирског они су италијанског порекла, а селекцију ће извршити садашњи гувернер Дејвид Петерсон (формално третиран као слепа особа), син бившег њујоршког државног секретара (комуналне а не дипломатске надлежности) који је на гувернерски положај дошао после оставке Елиота Спицера (сина милионера, грађевинског предузимача) ухваћеног као учесника у „ланцу проституције”…  

Данас у Америци имамо политичке породице налик онима у Риму после Цезара – преноси, лист „Политико” изјаву неименованог познаваоца, уз напомену да се рачуна и да будућег потпредседника Џозефа Бајдена у Сенату, две године касније, наследи његов син Бо, да се као могући сенатор помиње и млађи Бушов брат Џеб, а да пројектованог министра унутрашњих послова Кена Салазара у Сенату замени његов брат Џон…

Демократи су убедљиво победили на изборима свих нивоа, 4. новембра, али поражени републиканци их оптужују да и пре битних промена које су најављивали, показују „династичку тенденцију”. Као да нове власти не могу да нађу нове снаге, па упошљавају старе – додају из предстојећег им апсолутно опозиционог положаја.

Хроничари указују на дубље корене. Изборни победнички тандем Обама–Бајден је први после 1976. у коме није било потомка бившег сенатора (иако су обојица били у том својству) – констатује поменути вашингтонски лист.

До оваквих преиспитивања долази у време кад политичку позорницу потреса и случај Рода Благојевића, у коме је илиноиски гувернер осумњичен за више корупционашких радњи, међу којима и за покушај продаје сенаторског места које је донедавно држао Обама. У великој већини овдашњих савезних држава, за попуњавање мандата сенатора који су узлетели до положаја у федералној администрацији надлежан је гувернер.

Многи се питају – зашто се то правило не промени тако да бирачи одреде свог „допунског сенатора”, не би ли се на тај начин прекинула републици неприкладна династичност. Али, то је још дужа прича од ове – о сударима породичних колена. Кенедијевих, Бушових, Клинтонових, и других.

Хроничари, у међувремену, не престају да подсећају да је један од основних принципа за оснивање ове државе било – одбацивање политичког „наследног реда”... Да би се, ипак, испоставило како сада, упркос Обаминој оригиналности, настављају да делују – и начело „с колена на колено” и „дуелантска” пракса „коленом о колено”…