Kolenom o koleno

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21.  decembra – Egzibicije fudbalera koji loptu kolenom nabacuju sebi na čelo, danas bi moglo da se doživi i kao scena sa – američkog političkog terena. Ka čelnim pozicijama napreduje se, više nego što bi moglo da se očekuje, lansiranjem karijerne lopte sa – porodičnog kolena.

Došlo je, naime, do vrhunskog paradoksa: pobedom na predsedničkim izborima Barak Obama je dokazao da se i bez elitnog rodoslova može stići do najvišeg položaja, ali njegov trijumf prati – izrazito oživljavanje „naslednog reda” u zauzimanju drugih državničkih funkcija. Uz prigodna preterivanja, hroničari upozoravaju na razmah neprikladnih – po republiku i demokratiju – pravila koja važe u dvorskim dinastijama kao i nepravilnosti koje sa sobom donosi nepotizam (privilegovanost po rodbinskoj pripadnosti)…

Najnoviji povod za takvu zabrinutost dala je iznenadna pretenzija Karoline Kenedi – jedinog preživelog deteta bivšeg predsednika Džona Kenedija (ubijenog 1963) – da po prelasku Hilari Klinton za kormilo Stejt departmenta, ona postane predstavnik države Njujork u Senatu, u kome je sada njen teško oboleli stric Edvard, a gde je mesto držao i njegov brat Robert (ubijen 1968. u kampanji za stranačku predsedničku nominaciju). Najveća njena politička vrednost je u prezimenu, nastavku porodičnog uticaja na tokove odlučivanja u SAD – ističu kritičari, uz napomenu da bi ona bila već sedmi Kenedi u američkom parlamentu (počev od njenog pradede Džona Ficdžeralda, 1895-1901. i 1919. godine). Ali, ni drugi akteri nisu „bez korena”.

Jedan od potencijalnih rivala joj je Tom Suazi, sin sudije koji je prethodno istrajno pomagao Kenedijeve. Još neugodniji suparnik je Endru Kuomo, javni tužilac Njujorka i sin bivšeg guvernera te savezne države. Obojica su katolici, kao i ona, ali za razliku od njenog irskog oni su italijanskog porekla, a selekciju će izvršiti sadašnji guverner Dejvid Peterson (formalno tretiran kao slepa osoba), sin bivšeg njujorškog državnog sekretara (komunalne a ne diplomatske nadležnosti) koji je na guvernerski položaj došao posle ostavke Eliota Spicera (sina milionera, građevinskog preduzimača) uhvaćenog kao učesnika u „lancu prostitucije”…  

Danas u Americi imamo političke porodice nalik onima u Rimu posle Cezara – prenosi, list „Politiko” izjavu neimenovanog poznavaoca, uz napomenu da se računa i da budućeg potpredsednika Džozefa Bajdena u Senatu, dve godine kasnije, nasledi njegov sin Bo, da se kao mogući senator pominje i mlađi Bušov brat Džeb, a da projektovanog ministra unutrašnjih poslova Kena Salazara u Senatu zameni njegov brat Džon…

Demokrati su ubedljivo pobedili na izborima svih nivoa, 4. novembra, ali poraženi republikanci ih optužuju da i pre bitnih promena koje su najavljivali, pokazuju „dinastičku tendenciju”. Kao da nove vlasti ne mogu da nađu nove snage, pa upošljavaju stare – dodaju iz predstojećeg im apsolutno opozicionog položaja.

Hroničari ukazuju na dublje korene. Izborni pobednički tandem Obama–Bajden je prvi posle 1976. u kome nije bilo potomka bivšeg senatora (iako su obojica bili u tom svojstvu) – konstatuje pomenuti vašingtonski list.

Do ovakvih preispitivanja dolazi u vreme kad političku pozornicu potresa i slučaj Roda Blagojevića, u kome je ilinoiski guverner osumnjičen za više korupcionaških radnji, među kojima i za pokušaj prodaje senatorskog mesta koje je donedavno držao Obama. U velikoj većini ovdašnjih saveznih država, za popunjavanje mandata senatora koji su uzleteli do položaja u federalnoj administraciji nadležan je guverner.

Mnogi se pitaju – zašto se to pravilo ne promeni tako da birači odrede svog „dopunskog senatora”, ne bi li se na taj način prekinula republici neprikladna dinastičnost. Ali, to je još duža priča od ove – o sudarima porodičnih kolena. Kenedijevih, Bušovih, Klintonovih, i drugih.

Hroničari, u međuvremenu, ne prestaju da podsećaju da je jedan od osnovnih principa za osnivanje ove države bilo – odbacivanje političkog „naslednog reda”... Da bi se, ipak, ispostavilo kako sada, uprkos Obaminoj originalnosti, nastavljaju da deluju – i načelo „s kolena na koleno” i „duelantska” praksa „kolenom o koleno”…