Рингишпили и ајкула

Како изгледају ајкула и делфин уловљени у Јадранском мору? Које гљиве су лековите, а које отровне? Каква је лобања џиновског јелена који је некада живео на овим просторима? Одговори на ова и слична питања могу се добити на изложби Природњачког музеја која је, поводом Новогодишњег вашара, уприличена у хали пет Београдског сајма. Поставка под називом „Чаролије из ризнице Природњачког музеја” пружа посетиоцима несвакидашњу могућност да виде вредне експонате које ова културна институција, због недостатка изложбеног простора, нема где да прикаже. На штанду

Музеја објаснили су да су одлучили да експонате групишу у три тематске целине. У првој, под називом „Земља”, посетиоци могу да виде део геолошке збирке овог музеја попут стена, минерала, кристала и фосила, а у одељку „Ваздух” налазе се примерци птица и летећих сисара, какви су слепи мишеви.

– Будући да немамо стални изложбени простор и да смо принуђени да богату колекцију чувамо у магацину у Његошевој улици, ово је изванредна прилика да суграђанима покажемо старе и вредне експонате – кажу запослени у Музеју.

Највећу пажњу посетилаца, а нарочито школараца, привлаче препариране ајкуле, делфини и друге водене животиње изложене у одељку „Вода”. Посетиоци су зазирали од чељусти ајкуле, дуге четири метра, која је уловљена у Тиватском заливу, али и дивили се лепоти сивог делфина, који се загубио у Бококоторском заливу, а сада се први пут налази пред београдском публиком. Док су родитељи безуспешно покушавали да одвоје одушевљене малишане од ових морских животиња, кустоси су имали пуне руке посла.

– Први пут видим делфина. Види колика су му пераја, хоћу да се сликам са овом рибом – упорно родитељима понавља петогодишњи Немања, док му љубазни кустос објашњава да је делфин заправо сисар. Он каже да је задовољан великом посећеношћу и да га радују многобројна питања којима га заинтересовани обасипају.

– Најмлађи су фасцинирани делфином, ајкулама, препарираним дабром, родом и морским голубом који има отровну бодљу на репу, док одрасли најчешће питају да ли постоји лековити коров или колико је штетна амброзија – објаснили су на штанду Природњачког музеја и додали да су изложили и макете диносауруса, чиме желе да за јун следеће године најаве изложбу ових изумрлих животиња.

Традиционална забава уприличена је у хали три, која је претворена у луна-парк са 24 објекта за забаву – „крејзи денс”, „ренџер”, аутићи, рингишпили, кућа страха... Цене вожње крећу се од 30 до 100 динара, а управа Сајма одлучила је да уз купљену карту свако добије и једну бесплатну вожњу у забавном парку.

Штандови са традиционалном базарском робом широке потрошње налазе се у хали два, где више од 200 излагача нуди обућу, одећу, играчке, сувенире, козметику, књиге, па чак и намештај попут „лејзи бегова” и табуреа у облику срца. Поједини трговци дају попусте и до 70 одсто, а могу се купити и украси за јелке, лампице и балони.

На отвореном простору, испред хала, посетиоцима се нуди све што асоцира на старе вашаре – крофнице, шећерна вуна, ушећерено воће, слаткиши, а ту је и незаобилазни роштиљ.

Ове године вашар је осветљен „ласерским топовима”, чији се снопови светла виде и из удаљених делова града и позивају Београђане у провод.

Новогодишњи вашар ће трајати до 30. децембра, а радно време је од 10 до 20 часова. Цена улазнице је 150 динара.