Ringišpili i ajkula

Kako izgledaju ajkula i delfin ulovljeni u Jadranskom moru? Koje gljive su lekovite, a koje otrovne? Kakva je lobanja džinovskog jelena koji je nekada živeo na ovim prostorima? Odgovori na ova i slična pitanja mogu se dobiti na izložbi Prirodnjačkog muzeja koja je, povodom Novogodišnjeg vašara, upriličena u hali pet Beogradskog sajma. Postavka pod nazivom „Čarolije iz riznice Prirodnjačkog muzeja” pruža posetiocima nesvakidašnju mogućnost da vide vredne eksponate koje ova kulturna institucija, zbog nedostatka izložbenog prostora, nema gde da prikaže. Na štandu

Muzeja objasnili su da su odlučili da eksponate grupišu u tri tematske celine. U prvoj, pod nazivom „Zemlja”, posetioci mogu da vide deo geološke zbirke ovog muzeja poput stena, minerala, kristala i fosila, a u odeljku „Vazduh” nalaze se primerci ptica i letećih sisara, kakvi su slepi miševi.

– Budući da nemamo stalni izložbeni prostor i da smo prinuđeni da bogatu kolekciju čuvamo u magacinu u Njegoševoj ulici, ovo je izvanredna prilika da sugrađanima pokažemo stare i vredne eksponate – kažu zaposleni u Muzeju.

Najveću pažnju posetilaca, a naročito školaraca, privlače preparirane ajkule, delfini i druge vodene životinje izložene u odeljku „Voda”. Posetioci su zazirali od čeljusti ajkule, duge četiri metra, koja je ulovljena u Tivatskom zalivu, ali i divili se lepoti sivog delfina, koji se zagubio u Bokokotorskom zalivu, a sada se prvi put nalazi pred beogradskom publikom. Dok su roditelji bezuspešno pokušavali da odvoje oduševljene mališane od ovih morskih životinja, kustosi su imali pune ruke posla.

– Prvi put vidim delfina. Vidi kolika su mu peraja, hoću da se slikam sa ovom ribom – uporno roditeljima ponavlja petogodišnji Nemanja, dok mu ljubazni kustos objašnjava da je delfin zapravo sisar. On kaže da je zadovoljan velikom posećenošću i da ga raduju mnogobrojna pitanja kojima ga zainteresovani obasipaju.

– Najmlađi su fascinirani delfinom, ajkulama, prepariranim dabrom, rodom i morskim golubom koji ima otrovnu bodlju na repu, dok odrasli najčešće pitaju da li postoji lekoviti korov ili koliko je štetna ambrozija – objasnili su na štandu Prirodnjačkog muzeja i dodali da su izložili i makete dinosaurusa, čime žele da za jun sledeće godine najave izložbu ovih izumrlih životinja.

Tradicionalna zabava upriličena je u hali tri, koja je pretvorena u luna-park sa 24 objekta za zabavu – „krejzi dens”, „rendžer”, autići, ringišpili, kuća straha... Cene vožnje kreću se od 30 do 100 dinara, a uprava Sajma odlučila je da uz kupljenu kartu svako dobije i jednu besplatnu vožnju u zabavnom parku.

Štandovi sa tradicionalnom bazarskom robom široke potrošnje nalaze se u hali dva, gde više od 200 izlagača nudi obuću, odeću, igračke, suvenire, kozmetiku, knjige, pa čak i nameštaj poput „lejzi begova” i taburea u obliku srca. Pojedini trgovci daju popuste i do 70 odsto, a mogu se kupiti i ukrasi za jelke, lampice i baloni.

Na otvorenom prostoru, ispred hala, posetiocima se nudi sve što asocira na stare vašare – krofnice, šećerna vuna, ušećereno voće, slatkiši, a tu je i nezaobilazni roštilj.

Ove godine vašar je osvetljen „laserskim topovima”, čiji se snopovi svetla vide i iz udaljenih delova grada i pozivaju Beograđane u provod.

Novogodišnji vašar će trajati do 30. decembra, a radno vreme je od 10 do 20 časova. Cena ulaznice je 150 dinara.