ЕУ покушава да „обузда” Русију у Црном мору

Да ли ће после Балтичког и Црно море постати „НАТО језеро”? Рат у Украјини је повећао геополитичке улоге и у овом стратешки важном региону, које прети да поново постане „негостољубиво море”, како су га некада звали антички Грци.

Да би се супротставила утицају Русије Европска унија планира да појача присуство у Црном мору тако што ће основати „поморски безбедносни центар”. Из Брисела поручују да желе да повећањем инвестиција и заштиту поморске инфраструктуре успоставе ближу сарадњу са земљама овог региона, од којих су само две, Бугарска и Румунија, чланице ЕУ.

„Активна улога Европске уније је кључна у унапређењу безбедности и мира у региону Црног мора, посебно у светлу руске агресије против Украјине”, изјавила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Црно море је кључна трговачка рута за Украјину, једног од највећих светских пољопривредних произвођача и извозника, али је због рата у последње три године претворено у поморско бојиште. Према стратегији коју је Европска комисија представила, циљ уније је да ојача размену информација и прошири сарадњу обалске страже не само државама које директно излазе на Црно море већ и Молдавијом, Јерменијом и Азербејџаном.

Шефица ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас је поручила да ће планирани поморски безбедносни центар постати „европски систем раног упозоравања у Црном мору који би помогао помоћи у заштити критичне инфраструктуре, као што су приобалне инсталације и подводни каблови. Осим тога најављено појачано присуство ЕУ у Црном мору у сарадњи са НАТО-ом требало би да спречи Москву да заобилази санкције. Зна се да Русија користи „фантомску” флоту танкера са нејасним власништвом за извоз сирове нафте и нафтних деривата под ембаргом који користе и овај пловни пут.

„Безбедност у Црном мору је од виталног значаја и за европску безбедност”, каже шефица дипломатије ЕУ, додајући да рат Кремља који води у Украјини и хибридни напади на поморску инфраструктуру нарушавају стабилност у овом региону.

Како преноси „Дејли хуријет” нова стратегија ЕУ је такође позив на ближу сарадњу за све земље у овом региону, укључујући и Турску. Море на које ЕУ излази са две земље налази се на важној трговачкој рути која повезује Европу са Азијом и заобилази Русију чије присуство у овом региону Брисел покушава да стави под контролу.

„Стратегија ЕУ је такође одговор на геополитичке изазове у свету где се зависности претварају у оружје. Црно море је мост ка Јужном Кавказу и централној Азији и витална артерија за трговину енергијом и храном”, каже Марта Кос, комесарка за проширење ЕУ, за „Политико”.

Европска комисија планира да на црноморској обали Румуније и Бугарске додатно инвестира у надоградњу лука, железница и аеродрома који би могли да превозе и прихватају тешку војну опрему. Како је то шефица евроспке дипломатије објаснила, додатна улагања у ове инфраструктурне пројекте омогућиће да војне јединице могу бити транспортоване у то подручје, ако се за то укаже потреба. Европски комесар за транспорт Апостолос Цицикостас каже да би надоградња транспортне инфраструктуре за војну употребу широм Европе коштала око 75 милијарди евра. Иако би поморски безбедносни центар ЕУ помогао у праћењу потенцијалног будућег примирја између Русије и Украјине, као што предвиђа Каја Калас, још није јасно у којој земљи би био лоциран и са којим финансијским средствима би располагао. Иако већина земаља овог региона изузев Русије сарађује са ЕУ, неке као Турска, која је и члан НАТО-а, имају своје посебне интересе.

„Као и Русија, Турска такође има интерес да САД и друге земље НАТО-а држи подаље од региона Црног мора”, каже за „Дојче веле” Штефан Мајстер, шеф Центра за ред и управљање у источној Европи, Русији и централној Азији при Немачком савету за спољне односе (ДГАП).

Анкара у овој комплексној ситуацији за сада вешто балансира, испуњавајући своје обавезе према НАТО-у док покушава да не провоцира Москву. Подржава Украјину у рату и не слаже се са руском анексијом Крима. Али има користи од западних санкција Москви. Тако што и даље купује руске ресурсе и профитира од трговине са Украјином.

У Црном мору које је сада у центру европске безбедности и кључно је за повезивање са другим регионима попут Јужног Кавказа, Каспијског мора, централне Азије и Блиског истока, ЕУ се сусреће са још једном глобалном силом – Кином, која је повећала присуство у овом региону. Грузијска влада је прошле године доделила тендер за изградњу дубокоморске луке у Анаклији кинеском конгломерату у чијем саставу су и неке фирме које се налазе под америчким санкцијама.

„Пре десет година ангажовање ЕУ је у црноморском басену било мање стратешко, али је тада и кинеско присуство било занемарљиво. Данас би неуспех у продубљивању веза у овом региону имао реалну цену за безбедност и економску тежину Европе, сматра Тинатин Ахвледијани, спољнополитички истраживач у бриселском Центру за европске политичке студије.