Ко плете мрежу лажи око Синише Малог

Србија на рачуну буџета данас има 507 милијарди динара, јавни дуг на нивоу од 43,9 одсто БДП-а, а током прошле године је била трећа најбрже растућа економија у Европи с привредним растом од 3,9 одсто.

У 2024. години БДП у апсолутном износу био је 82,3 милијарди евра, док је 2012. године износио 35,1 милијарду евра. У истом периоду током прошле године Србија је привукла и 5,2 милијарде евра страних директних инвестиција, а незапосленост је износила 8,6 одсто, што је историјски минимум. Достигла је и инвестициони ниво кредитног рејтинга, што је чини још атрактивнијом за инвестирање.

С овим резултатима представници власти ће сутра моћи да се похвале званичницима више од 140 земаља, који долазе у Београд са свих континената на велики припремни састанак за Експо 2027. Ово је уједно и прва проба за организаторе овог великог догађаја, али и још један тест за првог потпредседника владе и министра финансија Синишу Малог, који је најпре водио процес кандидатуре Републике Србије за домаћина Експа, а сада координише и процес изградње и организације.

Као најпознатији оперативац у влади и човек од поверења председника Александра Вучића, Мали је постао познат управо по томе што се не либи да уђе укоштац са пројектима у које некако, на почетку, нико не верује осим њега и председника Вучића, како то често обојица наглашавају.

Када је Синиша Мали постао први човек Београда 2014. године, имао је чиме да се похвали – био је успешан консултант у приватном сектору, Рон Браун стипендиста који се школовао и у Америци, студент генерације на Економском факултету, са докторатом из области финансија и низом научностручних радова. Породичан човек, отац троје деце, непосредан у комуникацији, али и врло озбиљан и познат као оштар у професионалном свету. И притом – богат човек, како су још тада писали медији. Једна од првих насловних страна о Синиши Малом, до тада непознатом широј јавности, говорила је управо о томе како је Мали један од милионера у српској политици.

Мали је немали број пута признао да се нерадо обрео у политици. Како је још тада говорио, политика га никада није интересовала, већ само струка, односно оно што је најбоље радио – консултантски посао у области припајања, спајања и преузимања компанија и реструктурирање предузећа. Тражећи тржишта која ће тек да расту, за која је знао да су најперспективнија, Мали је планирао да се 2012. године са породицом пресели у Шангај, где би се бавио инвестиционим банкарством.

Међутим, та 2012. година била је кључна за политичке промене у Србији. На председничким и парламентарним изборима власт је освојила Српска напредна странка, која је тако први пут из позиције опозиционе странке, дошла у позицију странке која има већинску власт у држави. Темељећи свој политички програм на сређивању економског расула у коме се земља налазила, али и на спровођењу неких великих пројеката, као што су „Београд на води” и „Ер Србија”, Александру Вучићу, тадашњем првом потпредседнику владе, били су потребни оперативни људи, способни да спроведу неопходне промене. Тако је Синиша Мали постао градоначелник Београда, рекавши да је одговорио на позив свог пријатеља Вучића који је био уверен да је „Србија добила историјску шансу”.

Много година касније, Мали је признао да се „није добро снашао у улози политичара”, мислећи пре свега на све оно што га је снашло након што је ушао у политичку арену.

Очигледно политички неискусан, почео је да прима ударце на сва три нивоа: професионалном, академском, али и породичном. У кратком периоду нашао се у средишту медијских напада: прича о 24 стана у Бугарској требало је да га криминализује и уништи на професионално-пословном плану, оптужбе о плагираном докторату да му оспоре „академску честитост”, а чак је и његов развод злоупотребљен у медијима који су критични према властима. Тако му је у медијима оспорен чак и породични аспект живота, што се чак и у политици ретко дешава.

Пријатељство с председником Александром Вучићем му није помогло. Постао је лака мета, добијајући ударац за ударцем од стране једне групе медија.

И тако је она биографија Малог с почетка овог текста, који је у међувремену ушао у политичку арену, постала потпуно другачија. Мали је провучен кроз топлог зеца, нападан пре свега од стране портала који су финансирани из иностранства и медија Јунајтед групе.

Контроверзе су отворене случајем око његовог доктората, који је одбранио на Факултету организационих наука 2013. године. Иако је ово био један од неколико спорних доктората политичара, сигурно је онај који је добио највише медијске пажње, пре свега зато што је Мали, који је одмах изјавио да „стоји иза свог рада”, одлучио да правду тражи на суду. Отпочео је један дуг и мучан судски процес који су медији помно пратили. Притиснут од стране медија који су критични према власти, Београдски универзитет је направио неколико фаулова, па је тако донео нове прописе како би докторат могао да му се поништи, али они су примењени ретроактивно, што је такозвани правни нонсенс. Тако је у марту 2023, Управни суд донео пресуду којом је поништио претходну одлуку Сената универзитета о одузимању доктората, чиме су Малом враћени докторат и докторско звање. Најгласнија у борби против Синише Малог била је тадашња ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић, која се убрзо након тога и политички активирала, па је тако данас истакнута чланица „Прогласа”, удружења које је познато по свом опозиционом деловању. Управо је њено политичко активирање бацило сенку на објективност када је реч о целом процесу који се тиче доктората Синише Малог.

За време овог поступка, који је трајао 10 година, Мали је завршио још један докторат и то на Универзитету у Кошицама.

Медији ту нису стали са конструисањем нових прича о Синиши Малом. Тако је у октобру 2015. портал „Крик” објавио текст с тврдњом да је Мали „као директор две мистериозне офшор фирме купио 23 луксузна апартмана у бугарском летовалишту Свети Никола.

Главни актер ове приче је одмах негирао тврдње да поседује 24 стана и навео да је 2012. радио као консултант у приватној фирми, саветујући клијенте како да, између осталог, купе станове у Бугарској. Поновио је и доказао да има само један стан у Бугарској, уредно пријављен Агенцији за борбу против корупције и плаћен преко рачуна. Он је рекао да је између 2011. и половине 2012. био директор две офшор фирме за које је „Крик” објавио да је преко њих купио 24 апартмана, али је навео да након августа 2012. није имао никакву везу с тим фирмама. Новинарима је предочио писане изјаве Ане Панајотове, директорке поменутих офшор фирми, да није власник, нити овлашћено лице тих компанија. Медији су 21. августа 2017. објавили да је графолог, кога је ангажовала полиција, доказао да Синиша Мали није власник 24 стана.

Како је сам Мали једном приликом рекао, „ово је вероватно најбесмисленија од свих тзв. афера, али довољно медијски атрактивна и звучна да људи у њу поверују”.

За то време, као градоначелник Београда, Синиша Мали је био задужен да спроведе пројекат „Београд на води”, који је требало да спусти град на реке и да потпуно преуреди Савски амфитеатар. Од како је најављен, пројекат је наишао на бројне нападе, био је узрок протеста против власти, чији је симбол тада постала жута патка. Када је тадашњи градоначелник први пут најавио продају станова у Београду на води, постао је предмет шале на друштвеним мрежама. Тако су се твитераши лажно пријављивали да су заинтересовани за куповину станова, уверени да се пројекат неће спровести, те да станови никад неће бити ни изграђени. Данас, 10 година касније, Београд на води више не окупља оне који протестују против њега, већ све оне који тамо одлазе да проведу слободно време, а станови се продају и пре него што буду изграђени. Овај нови центар града је донео Београђанима и гостима града нове јавне површине, променаде, али и нова радна места. Привукао је стране инвестиције и допринео развоју туризма, али и разуверио све неверне Томе.

Последња у низу неистина, како се испоставило, јесте „сазнање” портала „Нова”, да су „поједини у тужилаштву изјавили да је Синиша Мали вршио притисак да се са комплекса Генералштаба скине заштита, односно да буде донета одлука о престанку својства културног добра”. Наиме, в. д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић ухапшен је због сумње да је фалсификовао документацију након које је Генералштаб обрисан из регистра културних добара, што би омогућило изградњу Трамп куле на тој локацији. Јавно тужилаштво за организовани криминал је 22. маја саопштило да није саслушало министре Синишу Малог и Николу Селаковића у предмету „Генералштаб”. Из тужилаштва су истакли да до тог дана није испитан ниједан сведок од укупно 35 предложених, па тиме ни запослени из Републичког и Београдског завода за заштиту споменика културе. Очигледне су лажи да је Мали саслушан, али је, како тврде наши извори, спреман да да изјаву у тужилаштву, јер верује да је пројекат који је планиран на месту Генералштаба добар за Србију, те да је бесмислено да ту стоји разрушена зграда већ 26 година.

Један кинески лидер је давно рекао да је „политика рат без крви”, а у случају Србије, то изгледа још бруталније. У таквом амбијенту, успех у Србији је често осуђен да се брани. Не само аргументима, већ истрајношћу.

Јер лажи трче спринтове, а истина маратон. Као први човек Београда и загрижени маратонац, Мали је преполовио дуг града који је био 1,2 милијарде евра и смањио буџетски дефицит за четири пута. За време његовог мандата је спроведен програм консолидације јавних и јавно-комуналних предузећа, а Београд је први пут добио кредитни рејтинг 2016. године. Покренути су велики инвестициони пројекти, а Мали се држао обећања да ће Београд постати „град кранова и дизалица”.

Од 2018. обавља функцију министра финансија, а од 2022. је и потпредседник владе. Србија је за време његовог мандата први пут добила инвестициони рејтинг у октобру 2024, а већ неколико година је међу најбрже растућим економијама у Европи. Покренут је обиман посао дигитализације одређених процеса у финансијама, па је тако спроведена е-фискализација и уведене е-фактуре, за шта Србија сад преноси знање земљама широм света. А оно што први потпредседник владе највише помиње су управо они економски резултати са почетка овог чланка. Јер, како каже, њих нико не може да оспори.