Одлазак преданог чувара писане речи

Песник, есејиста и новинар Бошко Ломовић преминуо је у недељу 8. јуна у 81. години живота. Одлазак преданог чувара српске и горњомилановачке писане речи оставио је празнину у културној и књижевној заједници Србије и региона.

Бошко Ломовић је био и дугогодишњи сарадник „Политике”, дневног листа у којем је предано и веродостојно речју и сликом овековечио многе догађаје у Таковском крају и Горњем Милановцу. Читаоци ће га памтити по критичким ставовима на рачун сваке власти и правдољубивости коју је неговао у својим текстовима. Његов текст „Катунска политика”, у којем кроз исповест чобанина који соли суву ливаду да би нахранио овце актуелан је и данас као и пре много година када је у нашем листу објављен.

„Ломовић био је аутор снажног израза, човек који је умео да речима дотакне срце народа. Његове песме, есеји и колумне били су прозор у душу једног народа, али и огледало савременог тренутка. Посебно место у његовом стваралаштву заузимала је књижевност за децу – писао је песме, приче и романе који су обележили одрастање многих генерација”, речи су којима су се од Ломовића опростили његови дугогодишњи сарадници из дечјег часописа „Змај”.

Његова дела за децу попут „Заљубљени бицикл”, „Наташа из треће клупе” и „Видовита Ана или зашто смо украли магарца” остала су упамћена по топлини, хумору и дубокој емпатији према младом читаоцу.

„Био је дугогодишњи сарадник и пријатељ нашег часописа, а његови текстови оставили су неизбрисив траг у свакој генерацији читалаца. Памтићемо га по благости, мудрости и непоколебљивој посвећености истини и лепоти језика. Његов дух остаће са нама кроз стихове које је оставио, кроз речи које су нас обликовале и кроз сећања која не бледе. У име целе редакције часописа „Змај” изражавамо најдубље саучешће породици, пријатељима и свима који су га познавали и волели. Почивај у миру, драги Бошко”, наведено је на инстаграм профилу дечјег часописа „Змај”.

– Пријатељ, колега, новинар, професор, човек, људина… Бошко Ломовић. Професионално правило налаже да све што се о њему напише у овом моменту, мора да почне великом словом. Јер је и он такав био. Велики. У свему што је радио. У свему чиме се бавио. У бризи за породицу. За Милку, Васку и Владимира. За Лару, Тамару и Исака, који су били његов посебан универзум. У готово екстремном начину на који је бранио српски језик. И у својим критикама, и у разговору, и у својим књижевним делима. И у новинарским текстовима. И у локалном кафеу „Моцарт” код Мићала, када би му, у пролазу, уз прву јутарњу кафу скочио притисак, јер се неко за суседним столом у гласном разговору грубо огрешио о правопис и граматику. Јер, Бошко је био професор српског језика и књижевности, по образовању, и животној мисији. Био је и новинар читав свој радни век. Новинарство је живео – речи су којима се од Ломовића у име журналиста опростио Петар Јеремић.

Сахрана Бошка Ломовића биће обављена данас, 10. јуна, у 13 часова на Градском гробљу у Горњем Милановцу.