Odlazak predanog čuvara pisane reči

Pesnik, esejista i novinar Boško Lomović preminuo je u nedelju 8. juna u 81. godini života. Odlazak predanog čuvara srpske i gornjomilanovačke pisane reči ostavio je prazninu u kulturnoj i književnoj zajednici Srbije i regiona.

Boško Lomović je bio i dugogodišnji saradnik „Politike”, dnevnog lista u kojem je predano i verodostojno rečju i slikom ovekovečio mnoge događaje u Takovskom kraju i Gornjem Milanovcu. Čitaoci će ga pamtiti po kritičkim stavovima na račun svake vlasti i pravdoljubivosti koju je negovao u svojim tekstovima. Njegov tekst „Katunska politika”, u kojem kroz ispovest čobanina koji soli suvu livadu da bi nahranio ovce aktuelan je i danas kao i pre mnogo godina kada je u našem listu objavljen.

„Lomović bio je autor snažnog izraza, čovek koji je umeo da rečima dotakne srce naroda. Njegove pesme, eseji i kolumne bili su prozor u dušu jednog naroda, ali i ogledalo savremenog trenutka. Posebno mesto u njegovom stvaralaštvu zauzimala je književnost za decu – pisao je pesme, priče i romane koji su obeležili odrastanje mnogih generacija”, reči su kojima su se od Lomovića oprostili njegovi dugogodišnji saradnici iz dečjeg časopisa „Zmaj”.

Njegova dela za decu poput „Zaljubljeni bicikl”, „Nataša iz treće klupe” i „Vidovita Ana ili zašto smo ukrali magarca” ostala su upamćena po toplini, humoru i dubokoj empatiji prema mladom čitaocu.

„Bio je dugogodišnji saradnik i prijatelj našeg časopisa, a njegovi tekstovi ostavili su neizbrisiv trag u svakoj generaciji čitalaca. Pamtićemo ga po blagosti, mudrosti i nepokolebljivoj posvećenosti istini i lepoti jezika. Njegov duh ostaće sa nama kroz stihove koje je ostavio, kroz reči koje su nas oblikovale i kroz sećanja koja ne blede. U ime cele redakcije časopisa „Zmaj” izražavamo najdublje saučešće porodici, prijateljima i svima koji su ga poznavali i voleli. Počivaj u miru, dragi Boško”, navedeno je na instagram profilu dečjeg časopisa „Zmaj”.

– Prijatelj, kolega, novinar, profesor, čovek, ljudina… Boško Lomović. Profesionalno pravilo nalaže da sve što se o njemu napiše u ovom momentu, mora da počne velikom slovom. Jer je i on takav bio. Veliki. U svemu što je radio. U svemu čime se bavio. U brizi za porodicu. Za Milku, Vasku i Vladimira. Za Laru, Tamaru i Isaka, koji su bili njegov poseban univerzum. U gotovo ekstremnom načinu na koji je branio srpski jezik. I u svojim kritikama, i u razgovoru, i u svojim književnim delima. I u novinarskim tekstovima. I u lokalnom kafeu „Mocart” kod Mićala, kada bi mu, u prolazu, uz prvu jutarnju kafu skočio pritisak, jer se neko za susednim stolom u glasnom razgovoru grubo ogrešio o pravopis i gramatiku. Jer, Boško je bio profesor srpskog jezika i književnosti, po obrazovanju, i životnoj misiji. Bio je i novinar čitav svoj radni vek. Novinarstvo je živeo – reči su kojima se od Lomovića u ime žurnalista oprostio Petar Jeremić.

Sahrana Boška Lomovića biće obavljena danas, 10. juna, u 13 časova na Gradskom groblju u Gornjem Milanovcu.