Ко је човек Жа-Жа Корда

Са љубављу према покретним сликама – специфично, увек помало уврнуто, али и прецизно, готово геометријски у најситнијим детаљима – опходи се амерички сценариста и редитељ Вес Андерсон, који сада доноси духовит, забаван, али и значењски занимљив филм „Феничанска шема”, са Бенисиом дел Тором у главној улози и са Мајклом Сером, Томом Хенксом, Скарлет Јохансон, Матјеом Амалриком, Џефријем Рајтом и Бенедиктом Камбербачом у важним споредним улогама.

Дел Торо тумачи лик Жа-Жа Корде, контроверзног тајкуна из педесетих година прошлог века, европског мултимилионера који је богатство стекао на необјашњив начин, а утицај му растао сразмерно његовим пословним шемама. Његова ћерка Лизл (игра је Миа Триплтон, ћерка Кејт Винслет) монахиња је, а Корда ће се с њом поново повезати после још једног неуспешног покушаја атентата на њега. Корда припрема Лизл да га наследи, њих двоје крећу у низ необичних авантура како би испунили велики план: експлоатацију региона са огромним рудним потенцијалом, а Андерсон се игра са заплетима и расплетима, отварајући за Бенисија дел Тора простор за игру која усрећује насмејане гледаоце.

„Феничанска шема” је један од оних филмова који завређује топлу препоруку за гледање у нашим биоскопима у којима се од пре неколико дана приказује на редовном репертоару захваљујући дистрибутерској кући „Taramount Films”. Током 78. Канског фестивала на којем је филм имао светску премијеру у главном такмичарском програму лични приступ редитељу Весу Андерсону и његовој глумачкој екипи, предвођеној Бенисиом дел Тором, био је стриктно лимитиран, али се неуобичајен сусрет са њима догодио путем „Зума” захваљујући љубазности холивудског власника светских права – „Универсал”. Током тог 45-минутног сусрета, уз много смеха, разговарало се о идеји за овај филм, о косценаристичком раду са Романом Кополом (сином Фресиса Форда Кополе) и сарадњи са великом групом славних глумаца, од којих су неки већ имали претходних искустава са Андерсоном.

– Када сам у Кану био са филмом „Француска депеша”, поменуо сам Бенисију дел Тору да се нешто можда ново кува, то јест да имам неку визију о тајкуну, европском тајкуну као некоме ко би био у каквом Антонионијевом филму или нечему сличном. Имао сам ту идеју да он вероватно пати, да ће бити у физичкој невољи. То је била слика човека којег некако не можете убити. И има веома скуп сат, скупа одела скројена по мери, а онда је временом та слика почела да се меша са мојим тастом, оцем моје жене, који је био инжењер и бизнисмен, и имао је све те различите пројекте и различита места живота и био је љубазна, топла особа, али и веома застрашујућа истовремено. Када је сценарио написан, показао сам га жени и она је негде заиста препознала и понешто од свог оца – казао је Вес Андерсон, додајући да се у само писање и сам Бенисио дел Торо укључио веома рано.

О том делу сарадње славни глумац је рекао:

– Водили смо много разговора о причи, о лику. Али много тога долази из Весовог писања. Слојевито је, пуно је контрадикција, што лик Жа-Жа чини заиста привлачним за глумца да покуша да га оживи. Било је елемената сарадње са Весом и Романом током писања. Мислим да се сећам једног тренутка када мој лик, Жа-Жа Корда, први пут упознаје своју кћерку, коју игра Миа Триплтон. И тутор, кога игра Мајкл Сера, је у соби. Сећам се да сам Весу рекао да у тој сцени дајем много приватних информација кћерки, а у истој соби седи странац и да би мом лику сигурно било непријатно да прича пред странцем о банковним рачунима и сличним стварима. И Вес ми је на то одговорио: „Па тестираћемо га на полиграфу.” И знате, врло брзо је дошао на идеју о детектору лажи, што је неки преносиви џепни полиграф иако би 1950. године таква справа била можда и величине ове зграде. Тако нешто је направио у џепној верзији и то назвао детектором лажи (смех).

Бенисио дел Торо је током сусрета преко „Зума” упоредио мистериозност свог лика Анатола Жа-Жа Корде са оним какву су, у свом времену, поседовале особе попут Аристотела Оназиса или још једног грчко-светског бродовласника Ставроса Ниаркоса, на шта је Вес Андерсон потврдио да је неког попут њих такође имао у виду док је писао. Ко год да је био прави узор за стварање лика Корде у „Феничанској шеми” чињеница је да су Андерсон, Роман Копола и Бенисио дел Торо створили могућег култног симпатичног антихероја. Непрозирног, убедљивог, светског и потпуно јединственог у свету који је до сада у филмовима градио Вес Андерсон. Дел Торово доминантно, магнетно присуство на екрану у скоро свакој сцени пружа лик за сва времена. Узбудљиво и урнебесно, али и запањујуће дирљиво у појединим сценама када отац и кћерка проналазе једно друго.

Једно од највећих изненађења у филму је глумац Мајкл Сера. Као Бјорн, норвешки учитељ и славни ентомолог, Сера је донео своју карактеризацију улози коју је Вес написао за њега. „Он је био човек кога смо желели од почетка”, рекао је Андерсон. „Знао је за сценарио одмах и није било никога другог за ту улогу. Он је измислио Бјорново понашање, акценат и изглед”, док је глумац током разговора преко „Зума” додао: „Када смо први пут приступили томе, мислим да је Вес био мало изненађен што сам причао о томе да треба да користим акценат. Пронашли смо то ’норвешко акцентовање’ енглеског, посветили се томе и кренули одатле.”

За филмску Лизл, манастирску искушеницу и Кордину кћерку, у тумачењу 22-годишње Мие Триплтон кћерке славне мајке Кејт Винслет, учешће у пројекту „Феничанска шема” почело је уобичајеним кастингом. „Добила сам веома, веома кратак опис лика. Дословно је писало: Ниси видела оца шест година и ти си искушеница”, рекла је ова млада и талентована глумица за коју је Вес Андерсон изјавио: „На кастингу смо видели стотине глумица, из САД, Велике Британије, Аустралије и Канаде које су се јавиле за улогу Лизл. Када сам видео Миу, одмах ми се допала та њена комбинација стоицизма и енергије. Знао сам одмах да имамо Лизл.”

Посебна прича је Андерсонова снажна жеља да у филму има и Скарлет Јохансон и то у лику Кордине рођаке Хилде и њеног утопијског кибуца у изградњи, кроз који је Андерсон желео да демонстрира временски поштован облик склапања пактова, од древног Египта до модерне монархије. „Она потиче из неке гране Жажине породице. Њено присуство служи за показивање још једног начина преговарања, а то је – удати се, што није сасвим неуобичајен начин пословања”, рекла је о свом лику током сусрета преко „Зума” Скарлет Јохансон, шалећи се успут са Андерсоном на тему њених свадбених костима...

Све велове пословних и животних марифетлука Анатола Жа-Жа Корде, све неуспеле атентате на њега и остала чудеса, биоскопски гледаоци ће откривати једно по једно у истом темпу и ритму с којим Корда, односно Бенисио дел Торо, отвара попут руских „бабушки” поређане кутије за ципеле у којима су све његове тајне. Забавно, смешно, значењски нимало наивно јер оваквих „пословних магната” има и данас напретек, али растерећујуће од ове свеопште тежине свакодневице. Барем током сат и четрдесет минута трајања филма.